Novi album posle dugog ćutanja je jedno, a poliranje legata, da i mlade generacije nauče, nešto sasvim drugo.
Trinaestog aprila se navršilo tačno 40 godina od objavljivanja meni omiljenog albuma Davida Bowiea. Aladdin Sane (1973) nije izgubio ništa od svoje magije za to vreme. Štaviše, patina koju je dobio samo je učinila sadržaj vrednijim. Danas neću da vas podsećam na one ludačke partiture na klaviru, nego na “Drive-In Saturday“, klasik romantičnog doba rock’n’rolla.
His name was always Buddy and he’d shrug and ask to stay
She’d sigh like Twig the Wonder Kid and turn her face away
She’s uncertain if she likes him but she knows she really loves him
It’s a crash course for the ravers… It’s a Drive-in Saturday
Nego… Čuste li da se David Bowie najzad oglasio? Ali ne intervjuom niti proglasom, nego spiskom od 42 reči koje opisuju album The Next Day; ni reči više, a kamoli objašnjenja. Kako i zašto se to desilo, pročitajte ovde, a ja vam samo prenosim te reči ovde, jer nije red da ne zabeležimo taj događaj.
Za razliku od svih ostalih, ja ću to kao jedan pasus.
Effigies Indulgences Anarchist Violence Chthonic Intimidation Vampyric Pantheon Succubus Hostage Transference Identity Mauer Interface Flitting Isolation Revenge Osmosis Crusade Tyrant Domination Indifference Miasma Pressgang Displaced Flight Resettlement Funereal Glide Trace Balkan Burial Reverse Manipulate Origin Text Traitor Urban Comeuppance Tragic Nerve Mystification
Balkan? 