Za Jazgurovu farmu

Ovih dana bolujem. Čvaknuo me virus na kraju sezone. Ali mrdam.

I, baš sam hteo da napišem nešto o čudnom čoveku čija me je muzika oborila s nogu poslednjih meseci, a ono problem. Link koji je do pre nekoliko dana bio živ kao ilustracija onoga on što stvara više ne postoji. Očas posla nestade autor u opskurnosti iz koje se neočekivano pojavio.

Velikom delu nastanka popularne muzike koju znamo kao rock and roll sam svedok. Kako je nastajala, razvijala se i kojim se, ponekad čudnim putevima, kretala. Žao mi je samo jednoga: bio sam suviše mlad u vreme kada je stvaranje muzike bilo izjednačeno sa rečju SLOBODA. Kraj šezdesetih godina prošlog veka bio je kompletno kreativno ludilo, a stvari su se odvijale mimo zvaničnih institucija. Kada se establišment opasuljio, brzo je ugasio svetlo.

Jedan od muzičkih vrhunaca toga vremena bio je festival u Vudstoku. No, to je posebna tema: nećemo danas o tome. Organizatori su imali problem gde da smeste festival, a u susret im je izašao Max Yasgur, farmer na čijem zemljištu se održao festival.

Divna posveta ovom plemenitom čoveku i festivalu zabeležena je u pesmi koju danas slušamo.

Pesmu “For Yasgur’s Farm” je izvela grupa Mountain, koja je ušla u istoriju kao učesnik festivala, na svom izuzetnom debi albumu Mountain Climbing (1970). A ko je njihov gitarista Leslie West, i uostalom zašto se njegova grupa zvala Mountain, ispričaćemo nekom drugom prilikom. Dovoljno je to što ste čuli solo u ovoj pesmi, pa da zaključite kakvu magiju ovaj čovek ima u prstima.

Love is only what we come to knew
The waking, breathing and all with you
A crystal passing reflected in our eyes
Eclipsing all the jealousy and lies

A sada, nazad ponovo na klip. U današnjem svetu, koji hita ko zna kuda, doza naivnog idealizma i optimizma koja se čuje iz teksta pesme nije na odmet. To je nešto što nam niko ne može oduzeti.