Dok vi ovo slušate, ja se vraćam sa praziluk-ture po Segedinu. Ništa pametno o tome nemam da vam kažem, osim da sam se prisetio kako bih mogao da vas podsetim na jednu od meni veoma omiljenih prog-rock grupa. Koncert grupe Omega u Kikindi je prva živa svirka kojoj sam u životu prisustvovao, a to je nešto što ostaje u srcu za sva vremena. E, tada hit beše baš ova stvar.
Jeste, matorci, dobro ste čuli: to je ona tema koja je korišćena u legendarnom “Radioskopu”, svakog radnog dana od 10 do 12 na Prvom programu Radio Beograda.
A grupa Omega… Uf, kako da ispričam za kratko vreme? To nije moguće. Reći ću ovako: jesenas su obeležili pedeset godina kontinuiranog rada. Karijera te grupe teško da bi mogla da se uporedi sa bilo kojom drugom grupom u Evropi, pa i šire, ne samo zato što traju tako dugo kao celovita petorka (!) – i zvuče odlično, letos smo ih pohodili u Novom Bečeju. Duga, duga evolucija benda kroz mnogo živog sviranja, prolazak kroz brojna iskušenja da bi imali čestitu samostalnost u godinama iza Gvozdene zavese. Prilična fonografija: osim šesnaest “oficijelno-oficijelnih”, ima tu još desetak prepeva na engleski, još pet-šest nekih eksperimenata i desetak koncertnih izdanja. To su brojke za poštovanje!
Nemojte da vas mađarski jezik omete (ovde tek nekoliko posetilaca razume taj jezik; nekim mojim prijateljima je i maternji) i prepustite se svirci. Nije nemoguće pronaći ni engleske verzije nekoliko albuma, ako vam je baš naspelo. Meni mađarski nikad nije smetao – naprotiv, baš mi na engleskom zvuče u šre’. A što se tekstova tiče, e pa lepo rekoh da imam prijatelje kojima je mađarski maternji jezik. 
Da bih vam olakšao pretragu, evo nekoliko dodatnih preporuka: ova, ova, ova, ova, ova i ova. Ovu poslednju, koju mnogi smatraju najboljom pesmom u opusu grupe, Evropa zna pod imenom “Léna“. Međutim, ako ste ikad čuli da neko pominje pesmu “Ruska zima” grupe Omega – e, pa to je ta. 
Postoje i dva zvanična video izdanja na DVD-ovima, iz 1994. i 2004. Onaj jubilarni koncert iz oktobra 2012. se još nije pojavio na nosačima, koliko znam, ali naleteh na tehnički vrlo čestit, montirani snimak tog koncerta sa televizije M1 (iz dva dela – prvi, drugi). No, bez obzira na tehnički kvalitet, vašoj pažnji preporučujem koncert na Népstadionu 1994, odakle je i prva numera “Napot Hoztam, Csillagot“; potražite ga sami kako znate i umete. Tu ćete čuti i videti kako sto hiljada ljudi peva za svojim omiljenim bendom po takvom pljusku da mi uopšte nije jasno kako na sceni ili oko nje niko nije poginuo od struje. A kakva se svirka može čuti u nešto manje od tri sata koncerta, nema smisla da prepričavam. Evo linka na vrlo skraćenu, TV verziju koncerta (77 minuta), iskoristite ga dok ga nisu izbrisali. Vidi se deo te kiše; potkraj gostuju i Scorpions. 
A dalje ćete istraživati sami, zar ne?
Komentari su onemogućeni.