Pa, ako niste videli ono što su svi već videli, Suština pasijansa je poslednje mesto koje će razrešiti taj problem.
Znate kako: kad mi neko kaže “nisam video” za nešto što su “svi videli” kojekuda po netu, prvi impuls mi bude da mi ga bude žao. A onda, kad malo bolje razmislim, njemu bi trebalo da bude žao mene. Ovo je nekakav relativno novi oblik frustracije, gde polako ali sigurno dolazimo na teren “manje je više”. Manje informacija, više života.
Баш бих волео да видим шта би тај радио да није га није мурија пропуштала на свакој раскрсници… не би могао ни да се придржава за семафор, пошто су тамо семафори иза раскрснице… можда за пешачки, ал’ онда би морао добро да планира путању да не би морао на сваком да скреће десно.
У теорији информације је испуштен случај чланка са негативном информацијом. Оно кад прочиташ нешто па знаш мање него пре.
У теорији информације је испуштен случај чланка са негативном информацијом. Оно кад прочиташ нешто па знаш мање него пре.
Možda je terorija zaboravila na to, ali praksa nije. Verjem da je upravo to jedan od elemenata koje čovek prepoznaje dok stiče i razvije veštinu filtriranja ulaznog sadržaja. Kada bismo konzumirali sve informacije koje dođu do nas (uz model “sfernog konja”, po kome je takav poduhvat fizički izvodljiv), verovatno bismo završili sa palcem u ustima u nekom kokošinjcu.