Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Neću vam držati propovedi o veri jer se većina ljudi nje seti samo onda kada su u problemu i teško im je. A to već nije vera, ma šta pod tim pojmom podrazumevali. Možda ću, malo, propovedati o dobroj muzici. Inače, kako bismo otkrili svoje muzičke Bogove, koji su svuda oko nas. Tražite, naći ćete. 🙂
Zaboravljena pesma zaboravljenog pevača.
Imamo vlast kakvu zaslužujemo. I tačka.
Posle mesec i po dana, po završetku karantin-posla, odlučih da usmerim pažnju na dnevne vesti – i imam šta da vidim, kuku si ga meni. Postalo je moderno okretati teze o javašluku i podvoditi objašnjenja na najjednostavnija, onakva koja se lako razumeju i kojima neko pokušava da zametne trag sopstvenoj slabosti u procesu razmišljanja. Ne mogu da istrpim to što krijemo svoju glupost samo zato što je neki ministar nemoralna ličnost. Objasniću vam u tri slučaja.
Slučaj prvi: zamena teza. U nekoj FB grupi sam video kako je na testu male mature iz srpskog (da, baš na tom testu) podvučen odgovor gde se reč “ne” piše spojeno uz glagol i to je bio tačan odgovor. Prebrojao sam oko dvadeset replika zgražavanja i psovanja na tu vest, a onda sam upitao “Izvinite, a šta je bilo pitanje? Da nije zadatak bio da se podvuče netačna upotreba reči ‘ne’?”. Odjednom – nema više reakcija posle moje poruke. Posle nekoliko sati, javlja se neko i veli da je proverio test: jeste, upravo je to bio zadatak. Niko, ali niko od onih pljuvača nije našao za shodno da javno preispita svoje ponašanje. Da li je tom ponašanju kriv Šumenko? Ne, nije: njegove krivice su brojne, neke i spektakularne, ali ovo nije bio njegov trenutak sranja. Da li će bukači pokušati da prikriju svoje glupavo ponašanje izvrtanjem teze? Da, hoće.
Evo kako je to radio Timoti Džon Bajford šest meseci pre ekipe “Montija Pajtona” i sedam godina pre “Nevena”:
Genije. Ništa drugo nego – genije.