A sad malo klasike. I to one koja razbija kamenje u bubregu.
Moralo je da dođe na red kad-tad: ulazim u zonu za 5. oktobar. Karte za koncert Petera Gabriela nas već čekaju u Zagrebu.
Odvrni te zvučnike.
Kakva pesma! Kakav album! Kakav bolan nedostatak reči da opišem moć kojoj se prepuštam kad god slušam tu pesmu već 27 godina… A onda, kad malo bolje razmislim: šta tu ima da se priča… Velemajstor napravio remek-delo i to je tako, eto.
I da me đavo nosi: znajući da je ono što me čeka na koncertu nepojmljivo, već se radujem nekim malim, takoreći nebitnim stvarima. Čeznuo sam da kad-tad vidim Tonyja Levina uživo. Kad sam ono gledao Gabriela u Pešti septembra 1988, ujka-Toni nije bio na sceni.