Krajem sedamdesetih, dok se poštena mladež mlatila oko punka i new wavea, neko od muzičkih urednika u staroj nam zemlji se dosetio da nam servira američki stadionski rok. Za par godina diskografske kuće su nas počastile sa četiri albuma grupe Styx. Ako je za utehu, te ploče su bile i ono najbolje što su ostavili iza sebe. 
To nije muzika na koju se palim, prošla je pored mene kao da je nije ni bilo. Zapamtio sam samo jednu pesmu. 
