Ponedeljak k’o ponedeljak, nijedan mačak koji drži do sebe ne voli taj dan, ali red je da proverimo šta se nudi među sadržajima koji su posvećeni ekstremnim aktivnostima. Iznenada saznajemo da se spravama po luna-parkovima sad dodaju i EKG uređaji. Nikad ne znaš kad će neki mamlaz da ti umre usred vožnje, pa makar da imaš dokaz da nije bio dovoljno zdrav kad je seo da se provoza…
Ovog puta, primećujemo da se srpski izraz za ova tobogan-vozila izgubio, ako je ikad i postojao. Onaj engrpski termin “rolerkoster” nije ni za đavola, pa ga nećemo arčiti. Ima li predloga kako se ovo može nazvati, a da zvuči koliko-toliko pismeno?
Sudeći po Vikipediji, Braća Hrvati to sokoćalo spretno nazivaju “vlak smrti“, Mađari “hullámvasút” (nešto kao “voz na talasima”), Italijani “montagne russe” (“ruska brda”!), Francuzi su tu negde, a Rusi “американские горки“, što je na tragu američkih tobogana.
Setili bismo se mi nekog predloga i sami, ali jebigica: ponedeljak je, a ponedeljkom jutro traje do podneva, kafa još uvek nije proradila, juče popodne pred televizorom ušinulo u vrat, nervoza oko posla, ovo-ono, znate kako je…
Ne, ne znate. Ali nije ni bitno.
___________
° Što bi na turskom značilo, otprilike: Ko želi da se vozi!