Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dragi naši,
Za nama je teška sezona 2015-2016. Nemamo iluzija da će sledeća sezona biti lakša, pa zato imamo nameru da se malo presaberemo. Suština pasijansa odlazi na zasluženi raspust koji će trajati, otprilike, do polovine avgusta.
Da nas ne razumete pogrešno, ali jedva smo dočekali. Valja napuniti baterije.
Zahvaljujući izuzetnim reklamnim naporima, retko ko na planeti nije čuo za Dubai. Sve je naj, superlativi i hiperlativi su često nedovoljni da opišu ono što vas čeka. Najviše ovo, najveće ono, kupovina (neki kažu da se ime emirata i njegovog glavnog grada latinicom zapravo piše DoBuy, a na nekim mapama je i dalje stara transkripcija Dubayy), trgovina, turizam, more, pesak, kamile, datule (najbolje kad su punjene bademom i prelivene čokoladom), pustinja, lepota… Kao što stari vic kaže, bar mi znamo šta je demo, no, valja ovde i živeti i raditi. A onda vas dočeka saobraćaj, bilo da ste turista ili žitelj. Hiperlativ za to još nije izmišljen, jer saobraćaj je ovde često neopisiv.
Jedini lek je muzika.
Postoje ljudi koji žive za uživanje hranjeno adrenalinom: bajkeri.
Nakon gledanja sledećeg video-klipa, vrlo je verovatno da će se među čitaocima Suštine pasijansa naći i oni koji misle da su dovedeni u zabludu ovim naslovom. Međutim…
Ne nasedajte na statusne simbole.
Mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo se nastavlja: sve je zanimljivije. Ključna reč koja me je očas dovela do jutrošnje filmske pričice je bila cars (automobili).
Ponedeljak k’o ponedeljak, nijedan mačak koji drži do sebe ne voli taj dan, ali red je da proverimo šta se nudi među sadržajima koji su posvećeni ekstremnim aktivnostima. Iznenada saznajemo da se spravama po luna-parkovima sad dodaju i EKG uređaji. Nikad ne znaš kad će neki mamlaz da ti umre usred vožnje, pa makar da imaš dokaz da nije bio dovoljno zdrav kad je seo da se provoza…
Daš 850 dolara za foto-dron, vasceli dan se igraš njime, pola atara snimiš iz vazduha, tvojoj radosti nema premca… Toliko si se zaneo da si zaboravio da litijum-jonska baterija ne može da traje kao ona plutonijumska. Daješ komande dronu, ali avaj: on te više ne sluša, nego kreće lagano nadole, pravo u jezerce (oh, Marfi, da ti sve po spisku!). I samo što nije prestao sa radom. Šta ćeš sad?
Ovaj lik je znao šta će:
Док сам се још провлачио без кола, наместио ми се један одлазак за Београд крајем јануара. Снег није показивао намеру да нестане, а поврх њега се још појављивало и иње, дакле таман да засврби објектив. Још лепше, нисам се возио аутобусом него старом мечком. Јесте да је ово и оно било помало неисправно, али је десни прозор био чист.
И наравно, нисам морао ја да возим :). На овој деоници јужно од Перлеза наштрикао сам неколико снимака. Углавном шмрљавих и врљавих на први поглед.
(велика)
Ствар по дефиницији досадна, равница, снег, једнолични облак преко целог неба, нема никакве динамике… међутим, заинатио сам се.