Month: November 2015

Nosilac

I was screaming into the canyon
At the moment of my death
The echo I created
Outlasted my last breath

Fokus produkcije već neko vreme lagano se šalta sa filmova na serije. Veliki budžeti, poznata lica sa velikih ekrana od sada na malim. Novi igrači, ne više veliki filmski studiji niti TV kuće, već dosadašnji “dostavljači sadržaja” kao što su Netflix i Amazon sada vladaju scenom, kreirajući svoj sadržaj. Kao što smo već ranije pisali, posledica je i da u serijama ima sve više i više dobre muzike.… Nastavite sa čitanjem >>

Skitnica

Niko od nas ne želi da se priseća vremena kada su nam uvedene “nepravedne i ničim izazvane sankcije”. A tek one inflacije, kada nismo ni znali da pročitamo broj koji se nalazio na novčanicama. Plate od pet maraka da ne pominjem…

Svako se snalazio se kako je ko znao & umeo. Nisam se nalazio među ugroženima, ali nikada neću zaboraviti dve stvari: ono što se prodavalo kao cigarete bilo je odvratno za konzumiranje, a nove muzike nije bilo ni za lek.

Možete li da zamislite kako je mogao da se oseća zavisnik poput mene?… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 22. novembar

Optuživanje svih muslimana za postojanje terorista bi bilo isto kao da optužite sve muzičare za postojanje Justina Biebera.
Današnji utovar nije onakav kakvim biste ga vi hteli. Nemajući kud, napunili smo ga sadržajima koje je neko drugi izmislio, a mi ovde sad samo lopatom prenosimo te sadržaje vama, kiteći se tuđim perjem.

Ali – da malo zastanemo: kakav je to utovar koji biste vi hteli? Da li biste bili spremni da sklopite neki takav?

U zemlji u kojoj se samocenzurišu čak i pozorišne predstave spremljene sa dramskim tekstovima starim 400 godina, poziv na nekakvo uključivanje mozga kao predmet odbrane od ludila više ne pomaže. Ako želite da ostanete slepci, niko nema prava da vam tu želju brani.

Brojgel

A ako bismo vas pozvali da uzmete motke, da ih zamočite u govna i da krenete da rušite samodršca, verovatno bi nas sproveli na kaficu u najbližu ekspozituru Ministarstva unutrašnjih poslova. A mi ne volimo da idemo na kafu na takva mesta, pa vas zato nećemo pozvati da uzmete motke, zamočite ih u govna i krenete da rušite samodršca.

Najzad, ovo je demokratska zemlja, pravna država i tako to: sami ste ga izabrali, sad ga sami i trpite do isteka mandata.… Nastavite sa čitanjem >>

Омот

Тих осамдесетих смо се, ко јавно ко кришом, палили на њу. Трајало је док је трајало, а онда су дошле деведесете.
Да се подсетимо, изгледало је то овако.

А било је тога још, и деловало је још сексије од овога. Марина Перазић, из тадашњег дуета Денис и Денис (мада је требало да буде Денис и Дениз, али се канда нису договорили око тога како да се то пише – Denis & Denise би пола земље читало фонетски, а Denis & Deniz би друга половина опљувала као погрешно написано). Давор Тоља је био тачно она фаца туњавог и мрзовољног лика, који само ћути, гледа у страну и никад се не смеје, каква се тада носила (што је, срећом, нестало али, како већ Марфи заповеда, било убрзо замењено горим).… Nastavite sa čitanjem >>

Muzika jeste, nemuzika nije

Ma idi, očekujemo od muzičara kao da su vanbračna deca Zevsa, Izide i Bude
Stara Marfijeva podgovorka kaže da je bolje da rezultati nekog posla liče na nešto nego da ne liče ni na šta. Nije se baš proslavio, taj Marfi, ovom dosetkom jer ima poslova koje je mnogo bolje ne počinjati ako im je cilj da na kraju tek liče na nešto. Recimo, ona glupa staklena piramida u Parizu. Razumem, doduše, da se spektakularnost zgrade pravljene u obliku knjige da bi se u nju stavila biblioteka upravo pojačava poređenjem sa nečim tako seljački (na način kojim Crni Guja izgovara reč peasent) kičastim, pa mi se opet čini da to nije bio razlog njenog nesrećnog piramidalnog postojanja.

Nastavak priče, svakako, neće imati nikakve veze sa zgradama, pa bi stoga valjalo pustiti neku muziku, zavaravanja čitaoca radi. Valjalo bi, ali ne danas.

Evropska komisija za govnjave standarde i merenja

Nastavite sa čitanjem >>