Utovar nedeljom, 22. novembar

Optuživanje svih muslimana za postojanje terorista bi bilo isto kao da optužite sve muzičare za postojanje Justina Biebera.

Današnji utovar nije onakav kakvim biste ga vi hteli. Nemajući kud, napunili smo ga sadržajima koje je neko drugi izmislio, a mi ovde sad samo lopatom prenosimo te sadržaje vama, kiteći se tuđim perjem.

Ali – da malo zastanemo: kakav je to utovar koji biste vi hteli? Da li biste bili spremni da sklopite neki takav?

U zemlji u kojoj se samocenzurišu čak i pozorišne predstave spremljene sa dramskim tekstovima starim 400 godina, poziv na nekakvo uključivanje mozga kao predmet odbrane od ludila više ne pomaže. Ako želite da ostanete slepci, niko nema prava da vam tu želju brani.

A ako bismo vas pozvali da uzmete motke, da ih zamočite u govna i da krenete da rušite samodršca, verovatno bi nas sproveli na kaficu u najbližu ekspozituru Ministarstva unutrašnjih poslova. A mi ne volimo da idemo na kafu na takva mesta, pa vas zato nećemo pozvati da uzmete motke, zamočite ih u govna i krenete da rušite samodršca.

Najzad, ovo je demokratska zemlja, pravna država i tako to: sami ste ga izabrali, sad ga sami i trpite do isteka mandata.

U međuvremenu, zaboravili smo sve što bismo imali da vam kažemo u poverenju. Da baš ne bi bilo da ništa za vas nemamo, evo jedne slike, a vi smislite neku dramatičnu priču oko nje i napišite je kao komentar ispod ovog utovara. Tri, četr:

Pomozite nam: možda ispadne nešto dobro od ovog pokušaja.

Savet Alana Forda, tri, četr:

Ili prihvati objašnjenje zašto si prevaren ili se pravi da ti je dobro. Nemoj druge da gnjaviš svojim idejama o uređenom društvu. Ovaj savet je besplatan, ali odnedavno vredi 4% više.

Pred samo zaključenje ovog utovara, neko nam je gurnuo cedulju ispod vrata, na kojoj je bio odštampan jedan pasus teksta nepoznatog sadržaja, ali poznatog stila. Tri, četr:

Gospodin apotekar više bilo mora ne može biti. Čitaocima Suštine pasijansa filozof ili svemu vama sad, ni po lule duvana ni po stričevima. Original da to komercijalno iz vode po kućama samo kao ispomaže. I šta: ne samo složilo i na ovlašćen nisam pozvan; taj upropasti. I po njušci takav mi da nekog. Kazni nipošto osuđen: znam lepo, te kad pobedimo pitaju ako sam ikad mogao rečima. Ruka nekako visi pisao sam da ste vi beogradsko izdanje i… I malo došlo bilo mi prekrstila najzad iziđem. Prihvatim šta me sve manje pa u vodi je šta tamo namćor – reče da ništa!

Ako neko od vas zna gde je Glugenije Svemogući, neka mu kaže da prestane da se krije.

Preporuka za čitanje ovog meseca podrazumeva vaše učešće, uz mrvicu poverenja koju ćete nam pokloniti ovom prigodom, tvrdo verujući da se ne zajebavamo sa vama, što je istina: setite se svoje omiljene knjige iz detinjstva, pronađite je i pročitajte.

Ako neko zna gde može da se pronađe duplo izdanje sa dva romana Elina Pelina, “Jan Bibijan” i “Jan Bibijan na Mesecu”, neka nam se što pre javi. Kruže priče da je Šef spreman da odvoji neku nebulozno visoku sumu novca za primerak knjige.

Zapravo: seća li se iko od vas Fjuta? A seća li se iko od vas opisa Fjuta u drugoj knjizi? Visok, pametan, lep, dobro odeven… Tačno da se čovek zamisli…

Navodno, istinit događaj… Zvoni telefon u apoteci:

– Apoteka, izvolite!
– Jel‘ bio moj muž?
– Ko je vaš muž?
– Poslala sam ga po Nimulid i Probiotic.
– Nije bio.
– A, dobro! Kad dođe, recite mu da kupi i kore za pitu!

Upoznajte budalu meseca: Irac je šetao po Vegasu, misleći da snima ispred sebe, a ne sebe.

Nikad ne potcenjuj efekte ironije koja preraste u grotesku.

Ovo je bolje od onog veb-postera koji ovih dan uporno kruži netom, gde piše:

I wrote 1984 as a warning, not a fucking instruction manual!

Kupi Ronaldo plac za kuću u elitnom kraju. Ne prođe nedelju dana, kupi Ciga susedni plac, isti takav. Krene Ronaldo da podiže vilu iz snova sa sve bazenom u tri nivoa, sa slapovima, Ciga sve u stopu ga prati. Ronaldo naruči prekrasnu kovanu kapiju i ogradu sa pozlatom, Ciga naruči istu takvu. Donese Ronaldo neko specijalno drveće i žbunje iz Amazonije; nije pet dana prošlo, kad Ciga zasadio iste istacke biljke. Kupi Ronaldo ručno rađeni Maserati, crn sa zlatnim lajsnama; dve-tri nedelje kasnije, isti takav na parkingu kod Cige. Navoz posut mermernim šljunkom… fontana od žolnai keramike… vinski podrum… jezero sa ostrvom u parku, albino tigrovi na ostrvu… Ma, šta god Ronaldo uradi, Ciga ga u stopu prati…

Prođe jedno godinu dana u tom besomučnom Ciginom ponavljanju svakog Ronaldovog koraka. Ronaldo najzad popizdi i oglasi da prodaje vilu sa svim okolnim bogatstvom. Oglasi prodaju i Ciga. Posle nekog vremena, Ronaldo proda vilu za pet miliona evra, a Ciga za deset miliona. Ronaldo povileni i ode kod komšije:

– Pa dobro, komšija, ništa mi više nije važno, samo me interesuje: čoveče božji, imitirao si me na svakom koraku, ništa tvoje nije bolje od mog, na kraju ti prodaš vilu za duple pare… Kako, jebote, KAKO?
– E, kako, šta pitaš kako: pa moja vila u komšiluk odma’ do Ronalda, a tvoja vila u ciganjski komšiluk!

– Mujo, je li moguća ljubav na distanci?

– Pa… jeste, ako ti je duži od distance.

Uostalom, Klimt je imao ideju o osnivanju porno art sajta, ali tih godina je bilo prilično skupo postavljati veb-sajtove, pa je morao da se služi drugim medijima.

Šteta: ideja je bila baš dobra.

Zvoni telefon u zla doba.

– Halo…
– Profesore, spavate li?
– Naravno da spavam! A šta vi radite u pola četiri?
– Učim, pizda ti materina!

Nikad ne potcenjuj značaj tehnika sprinta u stazi “na lakat”. Tri, četr:

Nikad, ali niiiiikad ne potcenjuj snagu filmskih isečaka koje nikad nisi video: mlad si, život je pred tobom, naučićeš. Najvažnije je da redovno pratiš nove filmske hitove i da svraćaš na Suštinu pasijansa, u čijim utovarima će ti se pružati prilika da se preslišaš. Tri, četr:

Ne dozvolite da vam neko učini majmunisanje stranom delatnošću. Zahtevajte svoje pravo da se majmunišete kad god poželite.

Nema više šta da se kaže. Tri, četr: prijatan ručak vam želimo.