Тих осамдесетих смо се, ко јавно ко кришом, палили на њу. Трајало је док је трајало, а онда су дошле деведесете.
Да се подсетимо, изгледало је то овако.
А било је тога још, и деловало је још сексије од овога. Марина Перазић, из тадашњег дуета Денис и Денис (мада је требало да буде Денис и Дениз, али се канда нису договорили око тога како да се то пише – Denis & Denise би пола земље читало фонетски, а Denis & Deniz би друга половина опљувала као погрешно написано). Давор Тоља је био тачно она фаца туњавог и мрзовољног лика, који само ћути, гледа у страну и никад се не смеје, каква се тада носила (што је, срећом, нестало али, како већ Марфи заповеда, било убрзо замењено горим).
Наравно, то “још” је ово драшкање маште мушког света диљем тадашње Југе:
Као и све лепе ствари, лаје док траје а после нема. Деведесетих већ нико не зна где су њих двоје, осим што се зна да су се разишли. Марина се појављује ту и тамо, чујем да је стигла нешто и у печалбу али да јој тамо нису цветале руже. Њихове старе ствари, као једна од ретких симпатичних појава из осамдесетих, су још увек на мојој плејлисти.
У ствари, имам и новијих ствари, нешто од пре десетак година, кад се Марина обрела у Београду. И даље помало глуми гласом, убацујући ситне нагласке отприлике онако као што је Ђ. Балашевић убацивао гласовне флексије које су се дотле користиле само међу пајтосима или кад се причају вицеви. То још увек звучи ни боље ни горе од ондашњег – није нека уметност, али је питко, држи расположење и не досађује. Дакле звучи добро, не нападно, шта би више. Рекло би се да је нашла добар начин да одржи каријеру на колосеку.
Како данас изгледа? Па у ствари доста добро, или бар успева да изгледа доста добро, пазећи на угао камере, истичући ово и скривајући оно. Има тога на Цевки, лако се да наћи. Није важан изглед, важан је глас, јелда.
Осим кад се певаљка зове Марина Перазић, зафарбана у оном ћошку из осамдесетих. Зато на Вукајлији осване оваква фотка:
Наравно, ко би осамдесетих мислио на будућност и трасирао себи каријеру која неће зависити од изгледа. Вероватно нису ни планирали даље од наредног албума. Велике корпорације ионако не планирају много даље од наредног квартала, што би то радио један поп дует.
А тај дует је од себе направио производ, са строго издефинисаном кореографијом, сценографијом и свеукупним паковањем. Пола посла им је радио теве спот, где је од Марине стварана секс богиња године, па наредне године… Лане ми је нешто пало на ум да их потражим на цевки, и на живим снимцима се види како је то скоро роботски увежбано – јесте, све пева тачно како треба, штавише разликује се од студијског снимка само по квалитету озвучења, иначе јој је глас у ноту исти, све у длаку исто. Штавише, кад пева рефрен, понавља у длаку исте плесне покрете, нешто попут навијене лутке која још и пева. Паковање.
И јесу били плоча која се купује због омота. Нису планирали шта ће кад се омот офуца. Тако да њене новије наступе не гледам дуже од десетак секунди, да не квари оцену.
Како рече један молер, тежак је живот нас уметника.