Džez muzičari, a naročito pevači, ne posežu često za pesmaricom rok muzičara. I kada to urade, oslanjaju se lakši materijal. Paul Anka je, pre desetak godina, snimio album “Rock Swings” koji je podelio publiku i kritiku. Pesme koje je uključio u njega su šarolike i kreću se od repertoara Van Halena do Spandau Balleta. Čistunci su ga, očekivano, uglavnom popljuvali kao kičericu. Sve to zvuči, barem po meni, monumentalno.
Ali, danas pričamo o jednom ranijem eksperimentu te vrste.
O monumentalnosti ove izvedbe, čvrsto verujem, nema mesta za dilemu.
