A sad spektakl: davim vas perfektnim svetlom.
Veća fotografija je ovde.
Uz svu volj uda vam otkrijem što više o Veneciji, hajde da se suočimo sa činjenicom da je vaš siroti izveštač tamo proveo samo dvanaestak sati, da se nije čestito pripremio kao turista (osim što je spremio foto-opremu) i da je upravo doživeo ono o čemu je već pisao na ovim stranicama: prezasićenje i zamalo zakrčenje sinapsi. Šta da radim: ja sam željan da gledam i vidim, a to više nije lako kad pređete u drugo poluvreme života.
No, ako sam ja tiltovao, pobrinuo sam se da moj verni fotoaparat bude na visini zadatka u najboljem periodu i da prikupi ono što ja više ne mogu: slike koje ću polako gledati kad dođem kući. Špic zlatnog sata, koji je pre tačno tri nedelje (u Veneciji smo bili 4. avgusta) trajao skoro dva sata, proveli smo na vaporetu u kanalu Grande, nižući pred sobom nebrojeno mnogo slika koje same govore. Možda je ovo najuspešnija foto-sesija koju sam u životu napravio na nekom putovanju. Ono – nije da sam putovao nešto mnogo, ali opet…
Pa kad ja već nemam reči, a velim da je ova foto-sesija bila uspešna, prepustiću vas slikama o kojima svakako ne bih imao šta da kažem, jer su reči nedostatne.
Uživajte.
Sutra ćemo se pozabaviti plavim satom u Veneciji, što je čas kad nastupa magija.
Komentari su onemogućeni.