When everybody loves you
you can never be lonely
Kada si mlad, dozvoljeno ti je da naivno i idealistički razmišljaš.
Kada god pustim album August and Everything After (1993) setim se “nepravednih i ničim izazvanih sankcija”, ondašnje ludačke inflacije i praznih rafova u radnjama. Srećom, nisam bio među onima koji su zarađivali 5 maraka mesečno, a novce sam mogao da trošim kako mi je volja. Ulični prodavci “licenciranih bugarskih diskova” su zadovoljno trljali ruke kada god bi me spazili, a moju suprugu su naprosto obožavali – bila je, možda, jedina žena koja je muža terala da uzme po još neko izdanje.
Tako sam i došao do diska grupe Counting Crows.
Već početkom 1994. godine njihova pesma “Mr. Jones” je počela da se vrti i po domaćim radio programima. Nije donosila ništa novo i epohalno, ali je lakim i razumljivim jezikom opisivala maštanje mladog čoveka o tome kako je lepo biti poznat i prepoznat – to je ekspresno otvaralo vrata kod devojaka. Uostalom, Counting Crowes nisu bili ni prvi ni poslednji koji o svemu tome pevaju.
Adam Duritz, frontmen i koautor pesme, kaže da je grupa bila veoma iznenađena neočekivanim uspehom, ali da su se vrlo brzo otreznili. U trenutku kada je pesma dospela do prvog mesta američke top liste, Kurt Cobain je već bio ispraznio sačmaricu u sebe.
Iako su u to vreme svi voleli Nirvanu, on je bio najusamljeniji čovek na planeti.