Marty Paich je bio cenjeni američki pijanista, kompozitor, dirigent, aranžer, producent koji je delovao tokom pedesetih i šezdesetih. Imao je ozbiljnu klijentelu: Ray Charles, Ella Fitzgerald, Aretha Franklin, Stan Getz, Art Pepper, Frank Sinatra, Sarah Vaughan samo su neka od velikih imena sa kojima je sarađivao. No, kako je vreme prolazilo, sve više je vremena posvećivao muzičkom razvoju svoga sina koga mnogo bolje poznajemo. David Paich je tokom sedamdesetih preuzeo porodičnu štafetu postavši bliski saradnik Boza Scaggsa, kao cenjeni studijski muzičar, aranžer i koautor pesama mnogih muzičkih zvezda.
Sa svojim istomišljenicima, sve iskusnim studijskim muzičarima sa ozbiljnim pedigreom, krajem sedamdesetih upustio se u dobro poznatu avanturu – formirana je grupa Toto.
Ideja ekipe je bila da stvara savršeno odsviranu i produciranu muziku za malo stariju i naslušaniju publiku. U suštini, to je zamišljeno kao nešto poput grupe Steely Den, ali sa jačom rock pozadinom. Taj recept je odmah osvojio srca publike, uz hvalospeve kritike, tako da su im se tiraži merili milionima. Ako do sada niste slušali njihove prepoznatljive megahitove “Africa” ili “Rosanna“, onda ste slučajno zalutali u naše društvo.
Ljudima poput mene, koji su se sa grupom Toto družili od početka karijere, brzo je upala u oči naoko beznačajna sitnica – na svakome od njihovih albuma nalazila se najmanje po jedna pesma koja je u naslovu imala žensko ime. Godinama sam lupao glavu zašto je to tako, dok Paich u jednom intervjuu nije otkrio da je na taj način odavao poštovanje radu svoga oca – Paich senior je aranžirao jedan od ranih albuma Raya Charlesa na kome je svaka pesma imala žensko ime.
Posle ogromnog uspeha pesme “Rosanna“, na narednim albumima pojavile su se “Carmen“, “Holyanna” i “Lea“, koje nisu postigle nikakav uspeh. Nade su se polagale u album The Seventh One (1988), koji otvara “Pamela“. Rađena na isti kalup kao prethodnica, počela je uspešan pohod na liste, da bi zbog problema u diskografskoj kući izgubila početni zamah, a album neslavno propao. No, nije bila toliko neuspešna, ako se 4 miliona prodatih nosača zvuka uopšte može smatrati neuspehom.
Pamela ili Rosanna – za mene odavno nema nikakve razlike. 