Насумица 1976.3

А морао сам да пробам, да опалим ова два снимка док чекамо зелено, па како испадне

Раскрсница код савезне скупштине је испала некако битно место. Од ваљда једноцифреног броја казни што сам платио за ових 45 година возачког стажа, две сам платио тамо. Јер има нека своја правила о скретању. А ишли смо туда баш често, јер увек морамо преко панчевачког моста, а сва места куд идемо су или западно од града, или на сремској страни.

Десило се да је отац наследио нешто земље, с којом нисмо знали шта бисмо, 100км од куће, а сад још треба и порез… Но, прво фотка.

Е, онда су дућани имали излоге, па се шетња некако претварала у разгледање. Сад је ту некаква безлична стаклена скаламерија.

Да не бисмо плаћали тај порез, пронашао се штос: за нову шуму се не плаћа 20 година. Дакле, садимо шуму. За један викенд смо (ми и теткина породица) посадили око 2400 багремова, дан данас ми није јасно како. Ал’ дођемо некакви шампиони у младогоранству. Зелени, пре него што је то било кул.

А онда, након тог викенда, са све оним кровним носачем и алаткама на њему (ашов сечивом напред, да сече ваздух, баш је шкодилак нешто брже ишао), кући. Ролну црнобелог сам већ испуцао и негде пред крај ушнирао ролну слајдова. Овде сам већ  одустао од Фотокемикиног шмрљавлука и сивомаслинастог призвука у сенкама, и прешао на дедерски (тј из ДДР) Орво. Испало је живље, мада је понегде мало претеривао са зацрњењима, некако му је крива нагло падала на левом крају.

Овде се одлично показао. Све те боје ноћи… А морао сам да пробам, да опалим ова два снимка док чекамо зелено, па како испадне. И то са подугачком експозицијом, види се да су ми се пролазници померали и то подоста, да су оставили трага својим раменима и главама, да пар на левој страни није онај што гледа у излог. А од прелазника на пешачком остале само ноге, тамо светле фарови и нога бар пола корака стоји на истом месту, ухвати се нешто. Доста је помогао и нови широки, јер смањује стресање.

Немам појма шта ми је изигравало статив. Да ли сам за снимак надесно напросто прислонио објектив уз стакло, а за напред ставио лактове на колена, или сам користио неке друге трикове, ко ће то знати. Слабо је памћење.

Шума, иначе, стоји и данас. Сечена је већ шест-седам пута, ал’ багрем је то. Неуништив. Увек никне наново.