U filmskoj franšizi o najpoznatijem britanskom tajnom agentu Jamesu Bondu prodefilovale su neke od najlepših žena na svetu. No, čini mi se, ni jedna nije ostavila takav utisak kao prva Bondova devojka – švajcarska lepotica Ursula Andress je u kultnoj sceni filma Dr. No ostavila bez daha sve muškarce starije od 15 godina i postala možda najveći sex simbol šezdesetih.
Kratko se čekalo na odgovor sa druge strane Atlantika.
Kako Amerikanci imaju drugačiji ukus kada su žene u pitanju, odmah su istakli i svoju kandidatkinju – Raquel Welch je imala široki osmeh kao sa reklama za kalodont, a i bujnije poprsje i zadnjicu.
Obema pomenutim glumicama bilo je zajedničko da nisu imale mnogo teksta u filmovima u kojima su igrale. Dovoljno je bilo što su se pojavljivale u scenama, a jasno je da muška populacija gledalaca nije ni razmišljala o tome šta izlazi iz njihovih usta već… Ma, znate i sami o čemu. 
Tokom 1972. godine Raquel je snimala film Kansas City Bomber, sportsku limunadu o ženi koja se takmiči u nekakvoj tučnjavi na rolšuama. Glavnu muzičku temu filma trebalo je napiše Phil Ochs. Zašto baš on, nikada mi neće biti jasno. Ochs spada u prvu ligu protestnih pevača iz šezdesetih, rame uz rame sa onima najvećima poput Woodyja Guthriea ili Petea Seegera, pa ne bih da nagađam.
Ochs je dobro uradio domaći zadatak i napisao pesmu koja prati naraciju u filmu, ali producenti nisu bili zadovoljni. Nisu je ni uvrstili u sountrack.
Pretpostavljam da je njegova diskografska kuća želela da se ogrebe o uspeh filma u bioskopima, pa su je objavili kao singl. Na žalost, slabo se prodavao.
Mnogi Ochsovi poštovaoci nikada nisu ni čuli ovu pesmu sve do objavljivanja albuma The War Is Over: The Best of Phil Ochs (1988), jer se nikako ne uklapa u njegov opus. I ja sam, sasvim slučajno, naleteo na nju.
Ochs će se 1976. godine obesiti. Ursula Andress (82) i Raquel Welch (78) su još uvek žive, mada su dubokoj starosti.