Šta može muzičar čiji kreativni vrhunac je pomeren iz impulsivne kreacije zanimljivih fraza u zonu metafizičkih digresija? Da li da se prepusti novoj struji, pa gde ga ona ponese? To bi moglo biti najzanimljivije, ali šta ako se izgubi kontekst? Tada se pretvaraš u prodavca magle i sumaglice, a možeš da se obratiš još samo onima koje svakako ne zanima šta imaš novo da kažeš, već plaćaju da bi sebe videli u tvom društvu. Takvi postoje i u onoj drugoj grupi konzumenata drugog scenarija nastavka karijere posle zenita – onog kad više ne plasiraš ništa novo, nego prevrćeš stare teme dok god ima onih koji su spremni da te teme konzumiraju, što je večito (ref. Đ. B.). No, šta onda? Provlačiš se zahvaljujući tome što takvima svakako ne možeš reći ništa novo, sve i da imaš, jer oni misle da su sve čuli i da sve znaju, pa nesposobnost da kvalifikuju novo maskiraju kvantifikovanjem starog.
Malobrojni hrabri umetnici pronalaze rešenja tako što rekonstruišu ogoljene stare ideje, pa ako su one još uvek vredne pomena, pakuju ih u nove kontekste. Takva igra je rizična, jer skliznuće u patetiku je više nego verovatno, ali moguća dobit je velika.
Jer tako stari sadržaji mogu da postanu nova remek-dela zahvaljujući novom ruhu i kontekstu.
Matična verzija muzičke bravure koju danas slušamo jedan je od najslasnijih trenutaka u vaskolikoj fonografiji velike grupe Pink Floyd: to je drugi deo celine koja predstavlja okvir albuma Wish You Were Here (1975). Početak albuma je ona poznata fraza “B-F-G-E” odsvirana preko G-mol podloge, čime se razvija drugi od pet delova kompozicije “Shine On You Crazy Diamond” na prvoj strani albuma. No, posle naslovne numere na B strani albuma kreće drugi deo “Shine On You Crazy Diamond“, ovaj sa četiri dela. Ako mene pitate, taj deo je za red veličine snažniji: ljuti ritmički obrti u intenzivnom tempu naglašavaju furiozno sviranje slajd gitare i vode u neke više sfere. Bio sam klinac kad mi se taj kreščendo u sve višem registru usadio u sinapse; tamo se ocrtava sve vreme do dana današnjeg. A taj prelaz tempa iz Allegro u Largo, koji zvuči kao da svaki muzičar to radi svaki dan, a ne da se sastavljaju dva faktički nespojiva muzička komada fragmenta – jedan je od muzički najubedljivijih trenutaka koje je grupa Pink Floyd ikad pružila. Preko četrdeset godina to slušam i svaki put se naježim na tom prelazu. Svaki put.
Današnji snimak je odsviran u nekom drugom vremenu i, ponavljam, veoma različitom kontekstu. Da taj kontekst nije pravilno prepoznat, teško da bismo bili u prilici da iskusimo ovakvu bombonicu. Reč je o nastupu Davida Gilmoura na multimedijalnom festivalu Meltdown 2001. godine, gde je po pozivu Roberta Wyatta, kustosa festivala te godine, odsvirao koncert u dvorani Royal Festival Hall. Gilmour je sastavio koncert koji je po mnogo čemu parafraza onih čuvenih MTV Unplugged koncerata iz devedesetih; možda mu nije bilo pravo što ga niko nije pozvao da učestvuje u toj seriji, vrag će znati. Tek, koncert je dominantno akustičan – zapravo, jedini električni instrumenti su povremeno električne gitare koje Gilmour svira i piezoakustični violončelo koji upravo može da se vidi i čuje u ovom snimku. Ostalo je akustika, od Michaela Kamena na klaviru do fantastičnog Chucha Merchana na kontrabasu, a videli ste i sami kako je simuliran vetar u pozadini. Pevačku grupu predvodi Sam Brown, a magija koja je nastala na tim koncertima ostala je zabeležena na video izdanju David Gilmour in Concert (2002) koje preporučujem vašoj pažnji.
U ovom aranžmanu, ogoljenom koliko je to samo bilo moguće, čuju se samo delovi VI i VII cele svite; za pretpostaviti je da onaj fank u delu VIII i eterični završetak odsviran na Moog sintisajzeru nisu bili primereni za kontekst akustičnog koncerta. Zato je izlazak Dicka Parryja na kraju i dodatak njegovog saksofona nešto mnogo više: bio je to besprekorno dobro intoniran pozdrav zajedničkom prijatelju kojem je album Wish You Were Here posvećen. Da li je Syd Barrett ikad primio k znanju taj pozdrav, to verovatno nikad nećemo znati.
Nobody knows where you are, how near or how far
Shine on you crazy diamond
Pile on many more layers and i’ll be joining you there
Shine on you crazy diamond
And we’ll bask in the shadow of yesterday’s triumph
And sail on the steel breeze
Come on you boy child, you winner and loser
Come on you miner for truth and delusion, and shine!
A u slučaju da vam je stalo da čujete svih devet komponenti svite “Shine On You Crazy Diamond” odjednom, to svakako možete učiniti ovde.