Za proteklih osam godina, koliko postoji ovaj blog, Lylea Lovetta smo pomenuli samo četiri puta. Prosto sam se našao zatečen tom činjenicom dok sam proveravao da nisam nešto već napisao o današnjoj pesmi. Racionalnog objašnjenja nema – ovaj fenomenalni muzičar i zanimljiv čovek pripada grupi autora koje, barem Grba i ja, odavno cenimo, poštujemo i volimo da slušamo pa, umesto da smo već kod desetog priloga vezanih za Lovettove sjajne pesme, sad moram da krenem ispočetka.
Sram me bilo. 
Lovett se na muzičkoj sceni pojavio u drugoj polovini osamdesetih. Njegova biografija govori da je prvo završio fakultet (žurnalizam i nemački), pa tek posle toga se upustio u nesigurni muzičarski život postajući jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih songwritera svoje generacije. Njegov debitantski album Lyle Lovett (1986) je naišao na nepodeljene simpatije kritike i publike i zvučao country ugođajem. No, odmah je postalo jasno da Lovett nije samo još jedan “talentovani mladić iz Nešvila koji piše dobre pesme”. Bio je bliži velikim songwriterima iz sedamdesetih koje smo ovde često pominjali (Guy Clark, Jesse Winchester, Jackson Browne, Townes Van Zandt…) koji su znali, svako na svoj način, da sroče zanimljive priče.
Već neredne godine, na svom drugom albumu Pontiac (1987), Lovett je jasno stavio do znanja da ga zanima mnogo širi muzički spektar izražavanja koji, pored countryja i folka uključuje, uključuje i elemente džeza, bluesa, gospela i drugih vrsta popularne muzike. Praktično od ovog albuma Lovett će se nametnuti svima onima koji vole da slušaju pametne i duhovite pesme i steći ozbiljno sledbeništvo. Voleće ga oni koji slušaju alternativni, outlaw country, americanu, a i rock publika.
Lovett ima vrlo neobičan fizički izgled (moji Moravci bi rekli “nije se ubio od lepote”), što je privuklo pažnju filmskog sveta. U crhnohumornoj komediji The Player (1992) Roberta Altmana pojaviće se u ulozi detektiva, a na setu će sresti Juliju Roberts koja je posle uspeha filma Pretty Woman slavljena kao najlepša žena sveta. Kažu da mu je bilo potrebno tri nedelje da je osvoji, a ubrzo su se i privenčali.
O njima kao neobičnom paru su svi pričali, a tabloidi ih nisu ostavljanli na miru. Brak im se raspao par godina kasnije jer nisu mogli da usklade svoje obaveze. No, Lovett je sve do danas nastavio da se pojavljuje u epizodnim ulogama u mnoštvu filmova i popularnih serija.
Sada bi trebalo da prokomentarišem i pesmu “Simple Song“. U stvari, bolje je da je sami pročitate i da osetite njen poetski naboj.
It’s a simple song for simple feeling
You see the moon and watch it rise
Across the continent the night bird sings
And somewhere someone hears its crySo disillusioned
Keep your head down
If you do they’ll never know
You’ll have no answers to their questions
And they will have to let you goAnd disenfranchised
Revolution
They’ll take away by right what’s yours
And make you martyrs of your own cause
When they don’t know what cause it’s forAnd all deserted
Stand alerted
They’ll love you when you’re all alone
But you find a red rose in the morning light
You wait the night and find it goneSo hear my words with faith and passion
For what I say to you is true
And when you find the one you might become
Remember part of me is you
Kao što videte, Lovett nije sklon preteranom filozofiranju i skrivenim značenjima, već je direktan, emotivan i ubedljiv.
Tek smo ga načeli… 