Onomad sam sreo prijateljicu koju dugo nisam video. Odmah je primetila kako sam se “uvoštio” i da se ne menjam, skoro da sam isti kao i pre mnogo godina, jesam postigao boju kose koja je primerena uzrastu, al’ ne mari… Oči mi i dalje sjaje i još uvek imam “pogled od koga ženama klecaju kolena”, mogli bismo da se vidimo i da se prisetimo starih dana…
Bože, toliko je lepo cvrkutala da zamalo da poverujem. 
Ono što se ne da videti je da moram da nosim cvikere dok čitam i pišem, od igranja basketa sam se odavno oprostio, ne pamtim kada sam poslednji put seo na bicikl, a sve češće hvatam sebe da nečega ne mogu da se setim.
Da l’ su godine ili je glava prepunjena, vrag bi ga znao.
Imajući u vidu sve navedeno, nisam bio iznenađen time da mi je ime Dixie Dregs odzvanjalo unutar lobanje čim sam ga ugledao na ekranu. Rešen da se metodom asocijacije prisetim o čemu se radi, hrabro sam kliknuo na današnji klip i konstatovao da je muzika odlična, kao i gitarista koji se zove… Na vr’ mi je jezika…
Srećom, danas postoje tražilice koje lako rešavaju ovaj problem.
Da li sam na Stevea Morsea naleteo dok je svirao u grupi Kansas, Deep Purple ili na nekom od brojnih albuma na kojima je gostovao, teško je reći. Znam zasigurno da ga nisam slušao u vreme kada je objavljen debitantski album Dixie Dregsa po imenu Free Fall (1977). U to doba bio sam se zagnjurio u novi talas, a slušanje nekakvog jazz rocka nije mi bilo nimalo uzbudljivo. No, kada danas slušam ovaj album, ne mogu da se otmem utisku da je bio interesantan za ono vreme. Morse je bio na tragu muzike koju je sredinom sedamdesetih svirao Jeff Beck ili, približnije, prerano preminuli Tommy Bolin.
Iako Morse govori da mu je najveći uzor John McLaughlin, američko okruženje u kome je odrastao i formirao se učinilo je svoje. U muzici koju izvodi prepliću se rock, jazz, country, funk i još mnogo drugih uticaja na najneočekivanije načine. Očigledno, on na muziku gleda veoma široko, tehnički je izuzetno potkovan, pa ne čudi što ga možemo pronaći na albumima kolega svih živih žanrova. Pogledajte na Wikipediji sa kim je sve svirao.
“Refried Funky Chicken” je jedna od pesama koje i danas izvodi na koncertima i publika dobro reaguje na nju. Verovatno stoga što pokazuje da i fusion muzika može da ima dušu, a ne samo da bude demonstracija sviračkih sposobnosti. Koliko vidim, ofarban je u plavo i, iako je stariji od mene, godine mu se slabo poznaju.
Šta bi tek o njemu rekla moja prijateljica? 