Два ћошка даље, зграда коју смо већ видели са осталих страна. Ово прочеље је некад било у споредној улици, и гледало у биоскоп “Авала”. Пошто сам ту увек више гледао у плакате за наредне филмове, те фасаде се ни не сећам. Била ми је иза леђа.
Откако је ту, отприлике 1975-77, просечен магистрални пут, биоскоп и још неколико зграда су срушени, и ова фасада сад гледа на поприличан трг и нову пијацу. Ту је фотографска радња, названа по биоскопу, продавац мобилних, кафић, апотека на продају, дечији дућан и ономад поменути мајстор за бициклове.
И, ех, кафићев кавез.
Ти кавези су ми углавном симпатични. Имају их и кафићи са доста простора унутра. Згодни су, јер доста тих стакала може да се склони, па истовремено изигравају терасе и стреје. У затвореном сте, а напољу сте. Имам само две замерке: заузму део травњака и сви изгледају исто. Овај се бар потрудио да мало ушарени свој, и споља и помоћу светала. Није лоше испало.
Го бетон, ака брутализам у архитектури, је остарио и стекао патину. Префарба се тај бетон, или се остави да се на њему размноже лишајеви и маховина. Где има пара, префарба се скроз. Другде се грађани сами снађу па офарбају колико могу.
Степенице воде пешаке да пређу пругу преко надвожњака… што не ради ама баш нико, јер је ту увек био пружни прелаз, и опет је, сада само пешачки. Зато је степениште више место за глуварење, ситне журке и обждеравање. Јер испод надвожњака је…
Кад сам видео шта сам овде снимио, синуо ми је у глави наслов, ваљда из неке СФ књиге или филма, “тунел испод целог света”. Тако изгледа ноћу; дању би се видело да нема зидова. Чак су и ови киосци постројени само с једне стране, а има доста празних места за још. И за киоске имам исту примедбу: сви изгледају исто.
Чуо сам, давно, причу да би било јефтиније да је пруга измештена него да се прави овакав надвожњак. Али, измештање би платио град. За надвожњак су већ могли да добију паре од покрајине. Нека га, добар је за фоткање.