Pesma za Barcelonu

This is a song for Barcelona, for architecture and fútbol
And for the streets that gave me refuge
In my escape from rock and roll

Jackson Browne je jedan od retkih muzičara o čijem liku i delu nema šta da se raspravlja. Ne zbog toga što je jedan od naših miljenika o kome smo dosta pisali na blogu, već zbog lako proverive činjenice da je autor/koautor mnogih fantastičnih pesama i omiljeni lik među kolegama. Delio je sa njima pozornicu kad god su ga zvali, pisao im pesme i nesebično im pomagao na druge načine kada bi mu se ukazala prilika i još koješta se zanimljivog dešavalo što ćemo jednoga dana saznati kada mu bude izašla autobiografija. Na ceremoniju na kojoj je Browne uvršten u Rock And Roll Hall of Fame 2004, godine, Bruce Sprengsteen je održao uvodni govor i na pravi način se našalio sa nelogičnom odlukom da su se među velikanim pre njega našli Eagles rečima: “Napisao si pesme koje bi oni voleli da su napisali.” I svi su se u sali smejali jer su znali je da bukvalno svaka pesma koju je Browne napisao interesantna na svoj način.

Samo je treba preslušati mnogo puta i pohvatati sve finese koje su u njoj.

Za čoveka koji je aktivan na muzičkoj sceni 55 godina, Browneov opus je prilično skroman – svega 15 albuma. Ali kakvih! Na famoznoj listi časopisa Rolling Stone “500 najboljih albuma svih vremena” nalaze se i tri njegova: For Everyman (1973), Late for the Sky (1974) i The Pretender (1976). Proverite sami koliko ima izvođača koji se mogu pohvaliti tom ili većom brojkom i koji su. I sve će vam biti još jasnije.

Važan deo života Jackson Browne je posvetio društvenom aktivizmu. Još krajem sedamdesetih bio je protivnik korišćenja nuklearne energije, a kasnije se prešaltao na zaštitu životne sredine. Pri tome, nikada se nije svrstavao ni na jednu od suprotstavljenih strana zastupajući jednostrane interese. Kroz svoje nastupe i tekstove pesama je apelovao obraćajući se svima nama kako bi, barem malo, promenili svest i postali odgovorniji prema svetu u kome živimo.

U ovom milenijumu, Browne je objavio tri studijska albuma i tri albuma živih snimaka. Premalo za čoveka takvih sposobnosti. Verovatno poprilično istrošen višegodišnjim tempom življenja, preselio se u Španiju. Kada su se početkom ove godine pojavile prve najave u medijima da snima novi album, srce mi je zadrhtalo. Kako i ne bi, kada njegove pesme znam napamet, a još od tinejdžerskih dana mi je kao stariji brat od koga sam svašta korisnog naučio i uz čije pesme sam decenijama uživao. Kada se u maju pojavio prvi singl, znao sam da se na pravi način vratio u sedlo. Jedva sam dočekao kraj jula, kada mi je album Downhill from Everywhere (2021) osvežio jutro iz kafu, a onda sam nastavio da ga vrtim svakoga dana, i to po nekoliko puta.

Okružen ekipom iskusnih i vrsnih muzičara, Browne se vratio prepoznatljivom zvuku koji ga je proslavio. A to znači da ćete beskrajno uživati u svakom tonu koji čujete sa ovog albuma. Tematski, pesme su raznovrsne: neizbežno razmišljanje o sopstvenoj smrtnosti (prevalio je sedamdesetu pre koju godinu) u “Still Looking for Something“, ljubavnom životu u poznim godinama (“Minutes to Downtown“), a neizbežna su i pitanja zagađenja životne sredine (u naslovnoj pesmi) i problemi sa imigracijom (“The Dreamer“)… Svako će već pronaći sopstvenog favorita.

Moj favorit je “A Song for Barcelona“, raspevana, nežna i evokativna posveta gradu u kome je ponovo pronašao mir i inspiraciju.

I think I must have lost my way a long, long time ago
Somewhere in the distance between love and business
I don’t know

I didn’t have that far to go to find my pleasure though
Lovers like islands in an archipelago
Set in a sea of time, love is a place you find
Where when two people rhyme they begin to grow
Learning the other ninety-nine words for snow

This is a song for Barcelona, city of gravity and light
City that gave me back my fire, and restored my appetite

I hear the sounds of youth up all night in the plaza
Under the sleepless eyes of the grandmothers
On the terrassa

In the streets of Gracia, and on the Ramblas
I see the searching eyes and youthful bodies pass
And my own vanished youth becomes my central truth
Though I no longer care, the truth is everywhere
That soon the world I love will no longer be anywhere

This is a song for Barcelona, city of Gaudí and Jujol
City that ignited my desire, and temporarily, my soul
They come from Ireland, they come from Africa
They come from the US, they come from Canada
They come from Norway, they come from China
They come from Uruguay, and from Bulgaria
They come for pleasure, they come for freedom
For the chance encounter – or the revelation
They come for business, or for adventure
And fall in love with the information
About the world, and about each other
They dream, and when they wake up
They’re not in Spain anymore

This is a song for Barcelona, for architecture and fútbol
And for the streets that gave me refuge
In my escape from rock and roll

Una cançó per Barcelona, per respecte I futur
Per justícia I la terra, ara som sis milions I un

Via Laietana, Gran Via
Urquinaona, Tarragona, El Paral.lel
Torrent de l’Olla, Carrer de l’Or, o Encarnacio
Placa del Sol, Placa del Tripi, Passeig del Born
Sant Pere Mes Alt, Sant Pere’mes?Baix
Carrer Robadors, Carrer Escudellers
Carrer del Mar, Carrer Verdi
Pintor Fortuny, Mercat dels Encants
Portal de l’Angel

Jacksonu Browneu, kao i mnogim drugim našim muzičkim herojima, biološki sat neumitno otkucava. Siguran sam da u njegovoj pesmarici ima još mnogo nesnimljenih/neobjavljenih bisera.

Ne bih voleo da sledeći album snimi tek za 5-6 godina. Možda ga ni sam ne bih dočekao.