Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pretvaranje ideje u svetlo, liniju, boju, oblik, odnose u ravni i prostoru
Kad tad, suočiš se sa svojim slabostima. A što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. Nećeš se izvući. Evo jednog primera.
Ovaj animirani film je diplomski rad svog autora. Apsolutno sam oduševljen kombinacijom tehnika, pogotovo simulacijom kineskog teatra senki koja dočarava realni život… Nastavite sa čitanjem >>
Кад год ухватим себе да пробирам међу својим фотографијама, ова увек некако уђе у ужи избор, па испадне, па следећи пут опет. Нешто као зла пара, или Нушићев рукопис “Сумњивог лица“. Е па, нећеш више.
Не, нисам утаманио фотку. Напротив, кад је пре неко вече ушла у најужи избор, кад је требало да изаберем две од последњих пет, рекао сам “иде ова… и они киосци, готово”.
(веелика је овде)
Немам појма зашто ми се оволико… Nastavite sa čitanjem >>
Sinoć sam natrapao na dokumentarac “Secret Origin: The Story of DC Comics“. U samom 
uvodu, negde u drugom minutu, Mark Waid izgovara sledeću rečenicu: “Kada sam imao 8 godina, majka me je naterala da prodam đubretaru sve svoje stripove za 2 centa po komadu”.
BAM! U trenutku mi se vratila slika kako, na početku prvog razreda osnovne, otvaram donju pregradu plakara, tamo… Nastavite sa čitanjem >>
Nekim ljudima najveći izazov predstavlja potreba da imitiraju. To je trivijalna stvar, najčešće. Međutim, kad neko uloži kapacitet znanja i veštine da bi na crtežu dočarao realni predmet, pa da posmatrač na kraju ne može da razazna razliku, onda to zavređuje pažnju.
Treba da vidite da biste poverovali… Nastavite sa čitanjem >>
Tako glasi odgovor na pitanje postavljeno na Suštini pasijansa pre oko trinaest meseci.
Ovaj blog je postojao svega nekoliko dana kad sam prvi put postavio jedno predavanje sa konferencije TED. U prilogu “Može li umetnost da promeni svet?” ekscentrični i beskrajno šarmantni konceptualni umetnik koji se svetu predstavlja inicijalima JR predstavio je jedan neverovatni i prekrasni humanistički projekat u kome je pomagao da se tihi čuju.
Molim vas da najpre pogledate to predavanje (čak i ako stega pogledali ranije) i da primite teze koje su tada izrečene. Na kraju, obratite pažnju da je JR, na kraju predavanja, sa bine konferencije TED objavio početak projekta Inside Out. Tu počinje druga epizoda ove priče.… Nastavite sa čitanjem >>
Uprkos svemu ću ustati. Uzeću moju olovku koju ostavih u mom velikom obeshrabrenju, nastaviću sa mojim crtežom.
-Vincent van Gogh (30. mart 1853 – 29. jul 1890)
Na današnji dan, pre 159 godina, rođen je najpopularniji, najskuplji, najžaljeniji, najvoljeniji i još mnogo naj, slikar postimpresionizma. Priznajem da nisam među onima kojima je Van Gogovo slikarstvo najbolje na svetu. Ne mogu da kažem čak ni da ga volim, ali poštujem svakako, i kao istoričar umetnosti nalazim izvesno uzbuđenje u nekim njegovim slikama.
Značaj Van Goga na potonje slikarstvo nije sporan i mora se priznati da je neobičnom igrom života svet ostao uskraćen za plemenitog božjeg čoveka, ali je dobio slikara čiji radovi dostižu astronomske sume. Kao što je red na Suštini pasijansa, obeležićemo datum njegovog rođenja, ovog puta crtežima.
Na današnji dan pre 125 godina rođen je jedan od najznačajnijih slikara kubizma i Google je u to ime lansirao prikladni doodle. Kažu da je Pikaso postao to što jeste na krilima svog prijatelja.
Jose Victoriano Gonzales, kako je pravo ime slikara poznatog po imenu Huan Gris, rođen je 23. marta 1887. godine. Bio je rodom Španac: umetničku školu je završio u Madridu 1904, nakon čega se seli u Pariz u kome je živeo do svoje prerane smrti 1927.
Na početku boravka u Parizu, Gris zarađuje kao ilustrator za novine i časopise. Međutim, posle nekog vremena se spetljava sa Pikasom i to je urodilo stilom tzv. analitičkog kubizma. A nešto kasnije, sreće Anrija Matisa i od njega uči malo finije tehnike rada.… Nastavite sa čitanjem >>
Ovog puta sam već preterao. Doduše, dodao sam malo bajca u ton.
U petak uveče, otvorena je grupna izložba slika u galeriji “Terra” u Kikindi. Moj prijatelj Braco Azarić, slikar, jedan je od trojice autora na izložbi. Od sve gungule, nisam stigao na otvaranje; šta da se radi, izviniću se kad ga sretnem ili odem do njega sledeći put.
Održavam sajt sa Bracinim radovima, pa mi on u znak zahvalnosti jednom godišnje donese sliku. On zna da obožavam njegov rad i uživa u tome da me obraduje. Sad je već nezgodno s prostorom: nemam više mesta na zidovima. Ali neka, ima mesta kojekuda gde se slike dobro vide.
I šta da vam kažem, nisam odoleo, morao sam da pokušam nešto. To nije način ophođenja prema radu jednog ozbiljnog slikara, ali Braco će mi prvi oprostiti kada mu budem rekao šta sam uradio – i zašto. A uradio sam ovo:
