Tako glasi odgovor na pitanje postavljeno na Suštini pasijansa pre oko trinaest meseci.
Ovaj blog je postojao svega nekoliko dana kad sam prvi put postavio jedno predavanje sa konferencije TED. U prilogu “Može li umetnost da promeni svet?” ekscentrični i beskrajno šarmantni konceptualni umetnik koji se svetu predstavlja inicijalima JR predstavio je jedan neverovatni i prekrasni humanistički projekat u kome je pomagao da se tihi čuju.
Molim vas da najpre pogledate to predavanje (čak i ako stega pogledali ranije) i da primite teze koje su tada izrečene. Na kraju, obratite pažnju da je JR, na kraju predavanja, sa bine konferencije TED objavio početak projekta Inside Out. Tu počinje druga epizoda ove priče.
Godinu dana kasnije, JR se vratio na TED da saopšti rezultate tog projekta.
Glas tihih može da se čuje i prepozna ukoliko postoje oni koji umeju da ih čuju. Ukoliko nema sluha, tada su potrebna druga sredstva. Regionalni pokreti poput Arapskog proleća i inicijative Occupy Wall Street donele su saznanje da se klin klinom izbija, ali kada padnu maske padaju i glave. A nema svako toliko kapitala da može da se rasipa glavom.
JR je popunio široki jaz koji postoji između onih koji se koncentrišu po velikim gradovima u uličnim inicijativama i onih koji ne mogu da dođu do reči od raznih mogula, bandita, demona i licimura. Postavljajući svoje portrete u veličini plakata na razna mesta, oni nisu iskazivali samo svoje lice, nego i svoju izjavu o postojanju i o stavu da niko nema monopol na životni prostor. U Tunisu je to išlo toliko daleko da su ljudi koristili plakate sa svojom slikom da bi ih lepili po bilbordima preko slika predsedničkih kandidata u aktuelnoj predizbornoj kampanji (svaka sličnost sa situacijom u Srbiji je slučajna). Indijanci iz plemena Lakota su našli da je projekat Inside Out koristan da bi skrenuli pažnju kako sedam generacija posle trpanja u rezervat još uvek nisu rešena mnoga pitanja opstanka tog naroda.
Posle ove prezentacije, jedna misao je ostala da mi zvoni u glavi. Ona je toliko velika da nijedna politika ne svetu ne može da je izbriše. Upućena je dešavanjima u odnosima između Izraela i Palestine i glasi:
Come on, don’t tell me that people are not ready for peace up there!
Ovaj iskaz mora da posrami one koji izigravaju mirovne inicijative, a zapravo samo preoblikuju svačiji životni prostor za sopstvene interese.
Nema ništa više da se kaže, jer odavde na dalje, reči su suvišne.
Sjajan projekat!