Day: May 15, 2012

Noć muzeja: 19. maj 2012.

U subotu se ponovo održava Noć muzeja. Nemojte propustiti bar tog jednog dana.

Projekat "Noć muzeja": u subotu, 19. maja 2012.Projekat “Noć muzeja” je jedan od najboljih motivacionih projekata u kulturi koje sam ikada video ili za njih čuo. Prosto, ideja je da se od neke izložbe napravi cirkus u večernjim satima i da se poseta muzeju izvede kao nekakav osobiti, vanserijski večernji izlazak. Ideja je prosta i besprekorna, kao i sve druge genijalne stvari. Koliko ono beše, ima jedno pet-šest godina da je krenulo van Beograda svuda po Srbiji, pa je stiglo i u Kikindu. A u Kikindi sve neki hedonisti i planetarno svesni likovi, ne daju se prevariti, nego naprave neko kapitalno ludilo svaki put…

Nastavite sa čitanjem… “Noć muzeja: 19. maj 2012.”

Inkvizicija u koloseumu

Danas pikanterija.

Postoji nekoliko sličnosti između grupa Colosseum i Colosseum II: prva sličnost je ime, druga da ih je osnovao i vodio Jon Hiseman, ludi bubnjar koji je integrisao kompletnu prog-rock scenu Velike Britanije u suvisli žanr, a treća da su članovi grupe redom bili virtuozi. Ima i ona o komercijalnom neuspehu, ali kad je to pametna muzika pravila pare…

Ovog puta se prisećamo druge instance Hisemanovog projekta: ludilo koje Don Airey i Gary Moore izvode u ovoj svirci je vredno vaše pažnje. Čak i bez obzira na to što je ovaj snimak prilično krljav.

Grupa je potrajala dva svoja albuma i jedan projekat sa A. L. Webberom (Variations). Onda je najpre Gary Moore otišao svojim Ircima u Thin Lizzy, a nekoliko meseci kasnije Don Airey zbrisao da radi sa grupom Rainbow.

Историја пасијанса (1)

Primedba domaćina bloga: ima neke osobite pravde u tome što se moj Komšija pridružio ekipi Suštine pasijansa. Elem, on je napisao program za jedan pasijans na nekoliko platformi. Empirijski je opovrgao trvdnju da niko nije napisao igru u… Uh, čegbremalo, to će on da ispriča… Komšija, navali.

Историја пасијанса 1: овако то данас изгледа

Пасијанс нам у породици дође нешто као домаћа животиња. Први сам одређао са шест година; у време кад сам се срео са великим, били смо већ студенти. Донела га је тадашња госпојина цимерка, ја заразио свог цимера, и ређало се до бесвести.

Осим што никако нисмо успевали да решимо главни проблем: то је ВЕЛИКИ пасијанс. Ређа се са све 52 карте лицем навише, и требају му још четири празна места. Дакле, сваки пут треба склонити све са стола, а сваки сто је магарац на ког се товари.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (1)”

Pozdrav petom saradniku Suštine pasijansa

Ovo nisam radio odavno: predstavljam nekog čije učešće na blogu je do sada bilo samo u fusnotama, da ne kažem u komentarima. Zamišljao sam ga odavno kao redovnog autora na blogu, ali nisam smeo da ga pitam… Dok se kockice nisu složile, same od sebe ili uz nečiju pomoć, ko bi znao…

Kada jednu osobu nazivate sa više imena, to može da ima nekoliko značenja. Da se osoba krije, pa ima nekakve leve identitete. Da je uvišestručena ličnost, daleko bilo. Da se kreće na previše mesta. Ili, kao što je slučaj sa mojim drugom Draganom Nedeljkovićem, da na Ne. Ne želite da znate. Verujte mi.mnogo ljudi ostavi razne utiske, a da im usput pripomogne sprdati se.

Vi ste ga upoznali već na Suštini pasijansa, potpisuje svoje komentare kao D. R. Fairday. A ja? Upoznao sam ga kao nekog sa korisničkim imenom ‘ndragan’ na starom Sezamu. Pa smo onda našli poneku zajedničku temu; pa smo se uto i sreli par puta, najpre u Kikindi, gde je dolazio iz obližnjeg Zrenjanina da održava nekakve programe u državnoj kompaniji za radove u zdravstvu; taman da zbriše do mene na kafu sa ukusom kafe.

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav petom saradniku Suštine pasijansa”

Kako se pametno koristi iPad

Dok oni tamo na Floridi daju iPad majmunima sa komuniciraju (i time implicitno šalju razne poruke), dvojica su našla način da vešto i pametno održe prezentaciju o gradu koji vole.

Nemam šta veliko da komentarišem. Kapa dole!

Jedna na dan (44): 14. maj 2012.

Šta god ti ja sad rek’o, nećeš mi verovati. Zato bi bilo bolje da izmislim neku priču. K’o ovi političari što prvo nešto urade, a onda objašnjavaju šta su uradili. Kad im kažeš gde su pogrešili, nekako uvek ti ispadneš kriv zbog toga…

Ne bojte se. Još uvek nisam spao na to da se bavim politikom; valjda neću ni morati. Ali mogu da koristim metode dotičnih da vas ubedim da je sve ovo trebalo baš tako. Problem je jedino u tome što ja nemam nameru da lažem. Nego, hajde da iz jednog slučaja izvučemo neke valjane pouke. Zaista, mogu da vas naučim kako da unapred znate da ćete pogrešiti, iako vam đavo ne da mira nego vaš želite da slikate. Eto, to je prvi preduslov: želite da slikate, a nemate ni ideju ni stvarnu nameru da se potrudite. Tada je pošteno reći “sutra ću”. Ali, problem je u tome što idete i dalje, pa sve pokušavate da usput nađete neki alibi. To već završava slučajnim i polovičnim uspesima, poput ovog:

Jedna na dan, 14. maj 2012: mali svet na mom stolu

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (44): 14. maj 2012.”