Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo jednog velemajstora koji nastupa uživo u društvu druge dvojice ništa manjih velikana modernog američkog zvuka. Lyle Lovett u društvu Johna Hiatta: dovoljno mi je da neko samo pomene kombinaciju i ja sam se već naježio. Evo, slušajte. A obratite pažnju i na tekst ako možete.
Moram da naznačim da sam za ovaj snimak saznao na blogu Naopakog Indijanca, čije pisanije vam toplo preporučujem.
Ovog jutra započinjem jednu veoma posebnu seriju. Reč je o jednom projektu o kome ću pričati malo pomalo, da biste sve kockice mozaika sklopili tek na kraju serije, kroz nedelju dana. Važno je da gledate redom, da ne budete nestrpljivi, da se slobodno upustite u detalje i da uživate ako vam je po volji.
Za početak, samo nekoliko napomena.
Ako me ikad uhvatite da se priklanjam volji većine samo zato što većina čini da trivijalno postane relevantno, slobodni ste da me javno optužite za mentalni blud. Počećemo sa fotografijom.
Kad sam pre pedeset dana pokrenuo drugi ciklus “jedna na dan”, tad sam obećao sebi “svaki dan po fotografija, a ne nužno svaki dan fotografisanje”. A kad je za mnom bavljenje sa 120 fotografija izvedenih mahom u režimu “cak-cak-cak” tokom prethodne večeri na Noći muzeja, onda je dan svakako bio pun fotografije. Za oko mi je zapala fotka koju sam uradio bez blica i pod jačim zumom, pa sam mislio da je to razlog što je malčice mutna. Ali svejedno, nisam mogao da se odvojim od nje:
