Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tako mi nešto došlo… Prisetio sam se kako je Ana upoznala ovu pesmu dok je još bila u maminom stomaku, pa posle godinama burno reagovala kad god je čuje opet.
Pojačajte slobodno, ovo valja slušati glasno.
Ili, još bolje, ako negde u kući imate HiFi verziju ove numere, poslušajte nju. Malčice jeze nije na odmet, a red je da obavite prolećno produvavanje ušiju, ako još niste.
Šta sve čovek neće doživeti zbog naglog prosvetljenja kada ugleda Onu Pravu.
Ili možda ta nije bila Ona Prava? Ili možda…
Uh.
Usamljenost je čudna stvar. Budi u ljudima neke čudne ideje. To ih, pak, ne čini manje podložnim romantičnom raspoloženju.
Gde su sad oni što obično pitaju “a šta je bilo posle”?
Posle se desio život.
Može li neko da mi objasni zašto su naši prevodici nepismeni?
Ne mislim na DivX ekipu, ne trošim njihove prevode, a od njih se i ne očekuje da budu lučonoše pismenosti. Čak ni na prevodioce TV programa, od njih sam odavno digao ruke, a 
i nisam prosečan konzument – od četiri kanala koja imam memorisana, jedino me ponekad iznervira “History Channel” gde uporno reku Labu prevode kao Elba (original je Elbe, na nemačkom ili Labe, na češkom).
Više me ne može uznemiriti ni dnevna štampa, koja nikada nije savladala pravilno rastavljanje reči na slogove niti izostavljanje predloga kada je reč o sredstvu kod imenice u instrumentalu. Što se prevodilačkog posla tiče, kod njih je najviše nadrljao mučeni Zakerberg koga redovno transkribuju kao Cukenberg.
OK, ko me je onda iznervirao ovaj put? Nastavite sa čitanjem… “iJU”
Bila jednom dva mačka… Sreli su se još 1968. godine u dvoru Kraljice Sendviča, tamo u kanjonu lovora. I nikad se više nisu razdvojili, osim kad je onomad jedan od njih dvojice morao da odsluži domovini zbog lazanje koju je tako voleo.
Dragi moji, pred vama je najbolji muški duet u istoriji rock’n’rolla.
Dok vi ovo pročitate, ja sam već 24 sata stešnjen negde između Dunava i Miroč-planine. Potpuno sam offline i lepo mi je zbog toga…
Ne, nije sindrom “Mirisa poljskog cveća”, nego se ulučila prilika da se odvojim iz kolotečine i da tri dana posvetim samo fotografiji i čitanju. Znam da će me to koštati belaja kad u sredu opet sednem za računar, ali baš me briga. Biti četiri dana offline je merilo udobnog života u mom svemiru. Neka se aftamatika brine o Suštini pasijansa za to vreme.
Uhvatili su nekog klinca da je falsifikovao diplomu fakulteta sa prosekom 10, pa je onda još izvukao debelu državnu stipendiju i napunio uši političara bajkom o nekakvom prvom srpskom satelitu u svemiru. Dok je prevara otkrivena, neki političari su se već pohvalili tim satelitom kao da su oni to već izveli. Ne možeš zaustaviti barabe željne (još) vlasti.
Mada, šta su bre toliko naspeli sa tim dipomama. Zna se sistem: odeš i kupiš ako imaš para. Kao da je znanje išta vredno i kao da je diploma važna. Samo se prozivaju “daj diplomu, daj diplomu” umesto da jedni drugima traže overeno mišljenje sudskog veštaka za kliničku psihijatriju o podobnosti za vođenje vlasti i rukovanje državnim resursima.
Mene pak fasciniraju druge dve stvari: prvo, brzina kojom ljudi na vlasti izgube kontakt sa stvarnošću; drugo, kako populus brzo izgubi pamćenje, pa mu ispočetka možeš govoriti i raditi šta god poželiš. Glavni favorit je onaj što mu je sad po volji da se ukine PDV, a on je bio kolovođa uvođenja PDV-a. Dabogda pao na cenzusu, đubre licemerno.
Ovaj animirani film će vas dotaći. A možda i pomeriti s mesta. Neke će oduvati. Mene jeste.
Najgrđe mi je bilo kad sam primetio koliko je fabula slična postizbornim koalicijama… Šta? Niste primetili? Hajde, pogledajte sad ponovo i pratite priču kao četvorogodišnji mandat vlade neke slobodno odabrane balkanske državice.
A? Strašno? Naravno da je strašno.
Ovog popodneva slušamo melodiju koju smatram najlepšom baladom rock’n’rolla.
Zbog ove pesme sam Džimija počeo da poštujem više kao kompozitora nego kao gitaristu.
I ne samo to: volim sve one silne obrade pesme “Little Wing”, ali ne nalazim da je ijedna bolja od onog kako je to Džimi radio. Zato sam ovde i izabrao zapis sa koncerta, da se malo odlepimo od klišea studijske forme.