Može li neko da mi objasni zašto su naši prevodici nepismeni?
Ne mislim na DivX ekipu, ne trošim njihove prevode, a od njih se i ne očekuje da budu lučonoše pismenosti. Čak ni na prevodioce TV programa, od njih sam odavno digao ruke, a 
i nisam prosečan konzument – od četiri kanala koja imam memorisana, jedino me ponekad iznervira “History Channel” gde uporno reku Labu prevode kao Elba (original je Elbe, na nemačkom ili Labe, na češkom).
Više me ne može uznemiriti ni dnevna štampa, koja nikada nije savladala pravilno rastavljanje reči na slogove niti izostavljanje predloga kada je reč o sredstvu kod imenice u instrumentalu. Što se prevodilačkog posla tiče, kod njih je najviše nadrljao mučeni Zakerberg koga redovno transkribuju kao Cukenberg.
OK, ko me je onda iznervirao ovaj put?
Prevodioci knjiga, i izdavači koji nemaju kontrolni mehanizam ili pismenog lektora koji bi primetio grešku. Konkretan slučaj je sistematsko izostavljanje kraćeg oblika akuzativa lične zamenice ženskog roda trećeg lica jednine kao objekta, u neposrednom susedstvu kraćeg oblika prezenta glagola “jesam”, ako je subjekat u jednini. Jednostavnije rečeno, ne pišu “ju” kada se nalazi pored glagolskog “je”, tako da umesto npr. “on ju je video ispred ulaza” uporno stoji “on je video ispred ulaza”. Neka mi neko objasni tu logiku… Sve je u redu ako je objekat u nekom drugom rodu (“on ga je video…”), ali samo u ovom slučaju to ne funkcioniše. Da li ih zbunjuje to što zamenica može biti u obliku “je” i “ju”, tako da mešaju šta je zamenica, a šta glagol – u varijaciji našeg primera gde je subjekat u množini, “oni su je videli…”, “je” sada predstavlja zamenicu (ovde ne greše u pisanju).
Ovaj put ipak nisam bacio knjigu. Nisu one krive.