Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ovog popodneva slušamo melodiju koju smatram najlepšom baladom rock’n’rolla.
Zbog ove pesme sam Džimija počeo da poštujem više kao kompozitora nego kao gitaristu.
I ne samo to: volim sve one silne obrade pesme “Little Wing”, ali ne nalazim da je ijedna bolja od onog kako je to Džimi radio. Zato sam ovde i izabrao zapis sa koncerta, da se malo odlepimo od klišea studijske forme.
Što reče moj drug Zloba, koji je i poslao link ka sledećem klipu: voleo bih da zavirim u mozak ovog čoveka.
Eto zašto je holandski sud upravo presudio da marihuanu u kafićima smeju da konzumiraju samo državljani te zemlje.
Ponekad tehničko nesavršenstvo neke fotografije apsolutno ne smeta zato što ta fotografija čini presedan vredan praćenja…
Koliko volim da slikam uveče i noću, toliko bi trebalo da redefinišem šta sad mogu da radim sa DSLR aparatom, a pre nisam mogao… Međutim, mimo tehničkih predispozicija, mogli bismo da razgovaramo i o metodama pristupa. Ova fotka je nastala isključivo kao beleška, vizuelni zapis koji glasi “vrati se ovde u primereno vreme, dobro organizovan i opremljen, a onda lagano fotografiši dok ne dođeš do idealne fotke”. Tako će i biti, da znate. A ta vizuelna beleška izgleda ovako:
