Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Za nas koji bismo da uživamo (i) u suštini, a ne (samo) u formi…
Ko ima mogućnosti neka stavi slušalice i zažmuri dok bude slušao ovu pesmu. I neka uživa.
I ne mora da zna da je za ovu pesmu “utrošeno” preko 600 preskupih sati rada u studiju, a u te sate se ne ubraja vreme koje je Saja proveo pišući pesmu, koju će Gaja otpevati (potonji je za to vreme bio pre kamerama, učestvujući u kreiranju drugog umetničkog dela).
Možda znate i sami: kao što postoji Severnjača na nebu severne polulopte, tako sazvežđe koje Englezi zovu Južni krst određuje pravac juga. Ali da biste videli to sazvežđe, morate biti negde tamo dole, daleko u okeanu. Ili na ostrvima Marquesas, kao što pevaju Trojica u ovoj pesmi.
Strašno volim ovu pesmu (i taj neobični album Daylight Again iz 1982.). Pogotovo što je ovde jedna od retkih situacija gde se čuju glasovi Stillsa i Nasha, bez Crosbyja, a to je neobično; zna se kome je Nash bio prateći vokal poslednjih 45 godina… Trik je u tome što je Crosby u vreme pripreme albuma bio, hm, malčice odsutan 
pa su Stills i Nash uglavnom sami zgotovili album. U poslednji čas uglaviše “Might As Well Have A Good Time” i to je bilo to.
Ajde-de, ne gledajte naslov. To je igra reči za koju nemam rešenje u prevodu.
Kako vam se čine nitne u ušima Mr Philipsa? 
Kad vas izvedena fotka podseti na knjigu koju ste čitali, onda je to već ozbiljna stvar. Bilo je spontano, pa rezultat nije takav zbog Pavićevog romana…
Kada sam krenuo u polje, vreme nije bilo dobro za slikanje, jer Sunce je bilo visoko, oblaci su bili mutni, svetlo previše difuzno, a vetar me je sprečavao da se posvetim nekim detaljima koje sam planirao da uhvatim. No, nije to bilo baš tako neuspešno: ponekad je trik (i) u tome da prepoznaš šta se može izvući iz fotke na kojoj svetlo nije dobro. Evo očitog primera da se ipak može:
