Day: May 3, 2012

A onda, posle tri dana gledanja u Dunav, usledila je vožnja Dunavom…
Kada je svetlo oštro, snalaženje je moguće ukoliko slikate iz senke ili ka senci, držeći se neutralnih uglova. Kada u formulu nemogućeg fotografisanja dodate odsjaj od vode, a nemate polarizacioni filter (kao što ga ja još uvek nemam, mada ću ga imati uskoro), tada slikanje sa broda nasred reke u jedanaest sati prepodne po prvomajskom danu bez oblačka znači mission impossible. Ali, uspeo sam da baš najtežu scenu izvedem kao možda najzanimljiviju fotku od pedesetak koje sam načinio vozeći se brodićem po Dunavu.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

A onda opet korak po korak, nogu pred nogu… Dok ne uhvatiš esenciju zlatnog sata. I to na obali Dunava koji nikad nije lep i plav, ali je ponekad lep i zlaćan.
Jednom davno, pročitao sam ko zna čiju misao da fotografija počinje tako što vidiš kadar koji se ukazuje pred tobom. Ako ga drugi i ne vide, tvoje je da ga prepoznaš, uhvatiš i predaš svetu da vide i drugi…

I tako, šetajući kejom u Kladovu u predvečerje, jednog časa ugledam neodoljivo zanimljivo prelivanje dve boje zapadnog neba, i to tačno u zoni objekta na koji može da se spusti pogled:

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

A onda smo sišli s puta u nekoj zabiti, pa išli do kraja puta, a kad je nestalo puta, nastavili smo pešice kroz šumu, preko brda…
Jasna i ja volimo da tumaramo Srbijom, pa koristimo prigode da vidimo nešto što se ne može videti svaki dan, pogotovo kada je reč o mestima koja nisu usput. U Negotinu smo popili kaficu sa princes-krofnom prošle godine, ali od Negotina ka Kladovu ide samo ko mora. A ovog puta smo baš tuda, pa smo prošli Brzu Palanku, pa onda skrenuli ka manastiru Vratna. A nedaleko odatle, u kanjonu reke Vratne, nalaze se Vratnjanske Kapije, prirodni fenomen koji treba da vidite svojim očima. Ovo napominjem upravo pre nego što vam pokažem ovu fotografiju:

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

A onda sam krenuo na put, stigao na odredište, isključio sve osigurače osim dva (jedan za preživljavanje, drugi za fotografiju) i prošetao vukojebinom većom od Kikinde…
Kako je dobro provesti nekoliko dana offline. I da znate, anin netbook je bio u mom rancu, hotelski wlan je imao punu snagu signala u nađoj sobi, a mene toliko bolelo uvo za Internet da to nije normalno. I prvog kasnog popodneva, tokom šetnje metodom “kud me noge nose”, naletim na veoma paradigmatičan objekat nasred trotoara:

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>