Igra je suštinska potreba Homo Sapiensa, i samim tim integralni deo ljudske civilizacije. Igramo se stalno, do te mere da nije jasno postoji li išta što igra nije.
Koja igra kome odgovara, pitanje je karaktera i društvenog položaja. Jer igara ima raznih: odvoji cicu (igra na sreću, potrebno je imati dobar automobil sa zatamnjenim staklima, zaustavite ga pored neke žene na ulici. Ako ona uđe u automobil, pobedili ste); lansiraj pa kud puklo (ruski rulet tuđim glavama, dajte Svemirskoj agenciji novac, ali je obavežite da za nabavku delova raspisuje tender na kome pobeđuje najjeftini ponuđač, u čijem Upravnom odboru sasvim slučajno sedite. Zatim u raketu posadite ljude, pa je lansirajte u svemir. Ako se raketa ne raspadne, pobedili ste. Igra nudi i drugi nivo težine: možete pobediti i ako se raketa raspadne); citi(t)raj, pa objavi (igra umeća i uzvišenih mentalnih sposobnosti, napišite naučni članak pa ga pošaljite časopisu. Recenzent će vas odbiti, ali će u obrazloženju suptilno naznačiti koje biste radove morali da citirate da bi vaš članak naprasno postao vredan objavljivanja. Pobedili ste ako i vaši članci postanu deo ucene… pardon, igre). I tako redom, dopišite po nahođenju.… Nastavite sa čitanjem >>
Day: May 29, 2012
Mramor, kamen i željezo
Hajde, brzo, bez gledanja po Gugletu i(li) Vikipediji – (t)ko u originalu izvodi pesmu “Mramor, kamen i željezo”? Tako je. U pravu ste. Neko bi pomislio da su Roboti, a neko da je Bijelo dugme, dok bi druge neznalice rekle da su to Crveni koralji. Ali mi smo znalci, mi znamo ko je napisao i prvi izveo tu pesmu.
U verziji koju vam nudimo – a svakako ćete naći i druge – Nemci sasvim lepo pokazuju da su i oni imali svog Čobija.
Nemački jezik… Nastavite sa čitanjem >>
Buzdovani i ljudi
Citat dana nam se skoro nameće od strane čoveka koji je negde zaturio glagol “stariti”, a uživanje u kratkim pisanim formama deli sa slušaocima/čitaocima već četvrt veka.
“U praistoriji su ljudi koristili buzdovane, a na srpskoj političkoj sceni buzdovani koriste ljude.”
Darko Kocjan, novinar, radio-voditelj, esejista, antologičar i izdavač
Alternativna istorija
Sinhronicitet je česta pojava na Suštini pasijansa, više puta pominjana. Meni su se juče slučajno uskladili nacisti i ugledni naučnici jednog dokumentarca.
Rano nedeljno kišovito popodne idealno je vreme za lutanje po TV kanalima, čak i kada je izbor fizički sveden na 4 komada, kao što je slučaj u mom habitatu. Prekjučerašnji pobednik bio je National Geographic Channel, iz prostog razloga što se na preostala 3 u tom momentu emitovao neki reality show – o pecarošima ekstremistima (Discovery), veselim drvosečama (History Channel) ili debelguzima koji pokušavaju da istope salo na način primeren viktorijanskom ili edvardijanskom dobu (Viasat History). Dileme nije bilo: multiverzumi su mi daleko zanimljivija tema.
O čemu se zapravo radi? Teorija multiverzuma (termin je, inače, ušao u širu upotrebu tek posle serije SF knjiga o Elriku od Melnibonea) kaže da ne postoji samo jedan, već više univerzuma koji imaju svoj zaseban prostor, vreme, materiju, energiju i prirodne zakone koji u njemu vladaju. Štaviše, svaki put kada donesemo neku odluku navodno se kreira novi univerzum u kojem se događaji odvijaju dalje shodno odluci koju smo odbacili. Šteta je da vam ja sada prepričavam svoja shvatanja i/ili pravim se mudar prevodeći odlomke iz mnogobrojnih online resursa – odvojite 45 minuta i pogledajte kako to car Michio Kaku objašnjava. Samo da napomenem da nije reč o istom dokumentarcu koji sam imao prilike juče da vidim, ali ovaj je možda čak i ilustrativniji:
Zaboga, kakve veze nacisti imaju sa svime ovime?… Nastavite sa čitanjem >>
Mebijus
Ne, nije reč o Mebijusovoj traci, mada je paralela između ove priče i tog tela apsolutna. Pogledajte ovu priču pažljivo. Napravljena je u najboljem maniru “Zone sumraka”. Predlažem da film otvorite u HD režimu preko celog ekrana, zavalite se i odgledate ga u miru.
Da, znam da je priča već ispričana ranije i da postoji previše asocijacija na ovo i ono. Ali to zbilja nije toliko važno.
Ako vam se autor ovog filma učini poznatim, ne grešite: to je glavni autor i koordinator osmodelnog filma koji ste do juče pratili na Suštini pasijansa… Nastavite sa čitanjem >>
Jedna na dan (58): 28. maj 2012.
Otkrivam da me proizvodnja omota za bombonjere smiruje. A primećujem i da se gledaoci lože na zalaske sunca. Postmoderna u svom najvulgarnijem izdanju…
Zapravo, imam tako dobar izgovor za bavljanje ovakvim scenama da nikad nećete moći da ga osporite: istražujem granice tehničkim mogućnosti očijukanja sa dinamikom na slici dok držim sunce usred kadra, a istovremeno i sam učim da održim takvu scenu u postprodukciji. Ovog puta pribegavam tehnici koju Neven naziva đavoljom rabotom, a i ja sam lično napadao neke čestite ljude zbog primene te tehnike. Dragi moji, pred vama je moj prvi objavljeni HDR:
