Tokom pisanja ovog teksta nijedan član RIK nije povređen… fizički. Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ljudima upravo željena, pre svih Marku Blagojeviću
U Belimarkovićevoj 9 11000 Beograd (broj telefona 011/2851 825) Zoran Lučić (zoran.lucic@cesid.rs), Marko Blagojević (marko.blagojevic@cesid.rs), Đorđe Vuković (djordje.vukovic@cesid.rs), Bojan Klačar (bojan.klacar@cesid.rs) i Ivo Čolović (ivo.colovic@cesid.rs) čekaju rezultate izbora. Počinje nervoza, već je 21:30. Marku zvoni telefon: „Da, draga. Jeste, dete treba da spava. Pa nisam ja kriv što vozaju kutije sa Kosova ravnog po Srbiji zemlji da prevrnu i da druga postanu brojanja. Ne, draga, nisam rad kavzi, nemoj tako, nit’ je rada odlazeća vlada, znaš da sam uvek bio pozitivan, no su radi OEBS posmatrači od dosade što ne znaju šta bi pa se nama na vrat okačili. Znam, znam, dete hoće da mu ja čitam strip o Mikiju Mausu. Hajde, pusti je još 15 minuta da gleda Nodija, onu epizodu kad Lukavi i Gobo pecaju korpe sa slatkišima. Ta je dobra. Hajde, ljubim vas, ćao!“ Slična situacija i kod ostalih. Nekako se rešavaju bede. „Ljudi, ja sam mrtav umoran. Nikad nisam bio van kuće posle 22h“, žali se Zoran, preuzimajući na sebe da kaže šta ostali misle. Svi klimaju glavom, dremovno, više nizbrdo nego uzbrdo. Baš tada, iz računara se čuju alarmi. Svi skaču, prilaze serveru. Mašina krcka pristigle podatke iz jedine CeSID-ove tajne, reprezentativnog uzorka, statističkom metodom Partial Parallel Vote Tabulation. „OK, gotovo. Odoh ja na konferenciju, vi palite kući“, kaže Marko petnaest sekundi kasnije.… Nastavite sa čitanjem >>
Day: May 8, 2012
U ruci milosti
Samo nam milost može pomoći, mada nema milosti za one koji žele da i dalje dangube politikom. Danas slušamo čudnu i fenomenalnu numeru “Mercy’s Hand” koju je Eric Burdon snimio da zatvori svoj živi album “Athens Traffice Live“; naime, on ima manir da svoje žive albume poklopi nekim iznenađenjem poput ovog.
Čudna, čudna stvar. Dobro spakovana i maestralno izvedena. Sve sa električnom violinom koja kao da je iz pakla doneta… Vašoj pažnji preporučujem ceo ovaj album. Meni mnogo znači jer me podseća na onaj furiozni koncert u Domu sindikata 2006. godine… Nastavite sa čitanjem >>
Stolar, ali kakav
Nema preteklih izgovora za ovog čoveka. On nogama napravi ono što drugi ne mogu rukama. I tako zarađuje svoj hleb.
Kad pomisliš da ti je teško, pomisli na to da je nekome sigurno još teže… Nastavite sa čitanjem >>
Jedna na dan (37): 7. maj 2012.
Odrasli ljudi pa se igraju kornjačama, bože me sakloni, šta još neću videti…
Desilo se dvaput u razmaku od samo nedelju dana… Dok smo se Jasna i ja verali preko brda do vratnjanskih kapija, njeni roditelji su nas čekali u hladu pokraj polaznog mesta. Kad smo se vratili, videli smo kako se igraju nekom malenom kornjačom koja je prolazila tuda… Slikao sam je na dlanu, pa su je pustili. U nedelju smo otišli na okupljanje povodom slave kod poZZdravljača, kad njegova gospođa reče “Imamo novog žuću!” i donese da pokaže:
