Odrasli ljudi pa se igraju kornjačama, bože me sakloni, šta još neću videti…
Desilo se dvaput u razmaku od samo nedelju dana… Dok smo se Jasna i ja verali preko brda do vratnjanskih kapija, njeni roditelji su nas čekali u hladu pokraj polaznog mesta. Kad smo se vratili, videli smo kako se igraju nekom malenom kornjačom koja je prolazila tuda… Slikao sam je na dlanu, pa su je pustili. U nedelju smo otišli na okupljanje povodom slave kod poZZdravljača, kad njegova gospođa reče “Imamo novog žuću!” i donese da pokaže:
Trebalo je da pretpostavim da je žuća neki gmizavac, vodozemac, torbar ili leteći stvor sa prirodnom kacigom, jer nema kod Irme puno prostora za trivijalne teme. 
Bilo je važno uhvatiti oštru fotku, što se tokom kretanja kroz potoke vina baš i ne smatra tako lakim zadatkom. 
Presuda: mišn akomoplišd. 
Oštrina strfljena, tekstura skoro opipljiva, tema zanimljiva. Nego, beži žuća, nisam nikad video kornjaču tako brzu. Nadam se da se ne greje previše. 
Uzgredni trik kad radite nešto slično, šta god da slikate u ruci: postavite merenje svetla u tačci (spot metering) i izmerite svetlo u pozadini; posle uhvatite fokus na prednjem planu objekta slikanja – i to je to.