Pošto će supruge ionako da zvocaju kako treba da se istuširamo, onda je bolje da se oko nečega u toku dana zaista i oznojimo
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink kreće na jutarnji trening. Stavlja torbu na rame, otvara vrata. Naleće na Komšiju. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јане Веннегооре оф Хесселинке!“ Nije to prvi put, naprotiv: i Komšija vazda veseo, bez vidljivih posledica izgovaranja imena Jana Vennegoora of Hesselinka pre prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva, u slično vreme ide na posao. Zajedno kreću ka izlazu. Prolaze pored Jina Van Digora de Hessenklika fon Staubhawetsa koji bezuspešno ubeđuje dete kako danas ne mora u obdanište, već može da ostane kući, i igra igrice. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јине Ван Дигоре де Хессенклике фон Стаубхаветсе!“ Mimoilaze se sa Jonom Vegge Knoorom from Hasselbladom koji je zaboravio ključeve srca svoje drage. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јоне Вегге Кнооре фром Хасселбладе!“ Konačno izlaze iz zgrade dok Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson pokušava da se izbori sa pica servisima i kao-zapeta-puška-uvek-spremnim vodoinstalaterima koji nadiru iz poštanskog sandučeta. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јене Вон Хасанккåте де фон д’Аддариориöнсхафтенсоне!“ Tu se Komšija i fascinirani Jan Vennegoor of Hesselik rastaju: Komšija otključava kola dok Jan Vennegoor of Hesselink odlazi da čeka prevoz. I da se pita: ko je ovaj čovek, kako on uz osmeh trpi stvari koje izbezumljuju sve druge, i to pre prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva? Prokleta da si urbana otuđenosti što nemir u čekanje prevoza unosiš, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Ali proklinjanje ne pomaže: odgovora nema, baš kao ni autobusa.
Za to vreme Komšija već gasi auto, osmehuje se čoveku u sivom kišnom mantilu koji vezuje pertlu: „Добро јутро, Ђурађе Талашевићу, координатору програма за заштиту сведока у специјалним процесима против носилаца организованог криминала!“, ulazi u kancelariju, otpija gutljaj prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva, kratko uzdahne, uzima telefon koji zvoni, koji nikada ne prestaje da zvoni, i ravnim glasom kaže: „Добар дан, добили сте Службу за реструктурирање и сарадњу са међународним финансијским институцијама Акционарског друштва Железнице Србије“.
