Završi misao i pali!

Ovde je, izgleda, reč o naknadnoj pameti.

Ovih dana je osvanula vest koja je uzburkala duhove, najviše zahvaljujući praksi izazivanja senzacije kojoj mediji pribegavaju ne bi li usput pospešili svoju sopstvenu popularnost. Elem, pojavili su se plakati na kojima piše: “Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i – pali!”, sa slikom zgrade parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Evo i slike sa bilborda:

U vesti koju prenosi B92, zabeleženo je da postoji slovna greška (“ćes” umesto “ćeš”). Zapravo, postoje dve greške, jer nema kraja rečenice pre upotrebe velikog “I”. To mi i daje ideju da obe greške postoje zbog loše podešene lokalizacije računara, pa je to “I” zapravo “ja” na engleskom, koji je bio aktivni jezik u toku izrade plakata, a tad u fontu uglavnom nedostaju i slova ŠšŽž. Ali, to je sad daleko manje bitno (mada je važno i to što privatni univerzitet seje nepismenost oko sebe).

Za mene, ovde postoji mnogo problematičniji momenat od same činjenice da se ovaj plakat pojavio sa ovako sročenom porukom. To je sindrom naknadne pameti u objašnjenju koje je pružio. Te, zna da “na prvi pogled” reklama deluje ovako i onako, ali “cilj je upravo suprotan”. I sad, tobože, puj pik ne važi, nije kako jeste, nego je onako kako sam objasnio.

E, pa neće biti.

Ako hoćeš da budeš sarkastičan sa namerom izazivanja suprotnog efekta od površinskog značenja izjave, tada moraš da pretpostaviš prvobitnu reakciju. Najjači efekti se formiraju u prvim sekundama susreta sa informacijom, a pojačanje efekta se postiže jedino ako se sarkazam, satira ili bilo kakvo drugo prikriveno značenje shvate u istom kratkom periodu. Ukoliko to razumevanje izostane u tom kratkom periodu, stvar je propala. Naknadno objašnjenje niko više ne želi da prihvati kao alibi.

Sasvim bi drugačije bilo da je pisalo “Šta ćeš tamo?” – i da ne nastavljam, mada bi imalo šta da se kaže i o nastavku parole. I sad, umesto da povuku taj plakat ili da ih prekriju novim, na kojima će brže-bolje da isprave gaf, samo zaglibiše još dublje.

Za to vreme, Šumenko, koji je “samo predavač na tom univerzitetu”, izjavljuje da ne zna ništa! Već smo znali to da on ne zna ništa, nije morao da nas podseća. Očekivali smo da zauzme konkretan stav po prirodi funkcije koju mu još uvek dozvoljavaju da obavlja. Mrljava floskula kojom se oglasio je sramotna i banalna.

Mene zanima: kako ste vi razumeli ovaj plakat? Da li kao “šta ćeš u Srbiji, pali za London” ili kao “šta ćeš u Londonu, pali kući”? Meni se čini da je ispalo ovo prvo, a rektor tog univerziteta nam saopštava da je ovo drugo. Suština ove priče je ista kao u onom vicu kad je žena zatekla muža sa drugom ženom u krevetu, a koji se završava pitanjem “da li ti veruješ meni ili svojim očima”.

(Via)