Mogao sam ja sinoć da okačim fotku, ali… Tako je lepo odmarati se od moranja, bar na kratko. Pa makar to bilo i kvazi-moranje.
Da ne bih nervirao sebe i druge obiljem na božićnoj trpezi, izbegao sam da fotografišem taj sadržaj… Ma, lažem. Reč je o tome da znam koliko je teško napraviti dobru fotografiju hrane, ama u bilo kom vidu. Patio bih se da izvedem fotke onako kako nalazim za shodno, pa nisam ni pokušavao.
Umesto toga, prisetio sam se onog ježa; slikao sam ga nekoliko puta poslednjih dana, dvaput i objavio (ovde i ovde). Uvek se nalazila neka zanimljivija fotka, pa ga nisam stavljao u prvi plan. Do juče, kad sam skontao šta je Jasna mislila kad mi je rekla “jež nije izdržao”.
Ama, izdržao je, samo što ima frizuru kao onaj profesor iz “Povratka u budućnost”. Evo:
Boje su u distorziji: realno, žito je već požutelo (tu gde se na ovoj fotki vidi bela boja), ali mi je prilikom igranja baš ova obrada ispala najzanimljivija, jer naglašava teksturu. Ovo je poslednja fotka božićnog ježa; mišn akomplišd. 
Ako nema, onda nema. Bilo je lepo odmarati se desetak dana, moram da priznam. Ovaj utovar je kratak jer sam bio dalje od računara tokom praznika. I to je baš dobar osećaj.
…A most je, […], stvarno izuzetan komad građevine. Moj ortak iz gradsko/općinske uprave je uspeo da zajebavanjem navede Švabe da ugrade i dodatak: svaki kabl o kome visi most je zategnut nekakvim elektromotornim servo uređajem veličine pisaćeg stola, kompjuterski kontrolisan, rade se analize opterećenja realtime u zavisnosti od vlažnosti, pritiska i ko zna čega sve ne, pa kada ih je čovek pitao kakav im je backup, ponosno su rekli da su na sve mislili, i da i struja ima rezervne vodove i ptičje mleko, on ih upita: “A šta kada Cigani pokradu kablove?” Glavni Švaba pozeleneo jer je neko uspeo da ga uhvati da nije na sve mislio. Par dana kasnije su u servisne tunele uneli agregate… E, vidite, to vam je ta stara poslovica: “Šta Srbin izmisli, Švaba napravi”.
Kada radiš ono što voliš, to je sloboda.