Day: January 19, 2012

Horoskop Diotalevi-SP: 3. Program za utvrđivanje znaka u horoskopu

Uz iskrenu nadu da ste uspeli da utvrdite svoj nadznak, došao je čas da izračunate i znak.

Stvari se odvijaju teško i mučno, znam to. Verujem da oko polovine kandidata nije uspelo da utvrdi svoj nadznak. Molim vas da prestanete da mi šaljete mejlove (i otkud vam broj mog mobilnog, jebote, morao sam da ga isključim), jer je već rečeno i shvatite to ozbiljno: niko ne može da vam pomogne u postupku!

Ali, budimo malo i optimisti. Pretpostavimo da ste uspeli. U tom slučaju, vreme je da izračunate i svoj znak… Tačnije, ne možete baš da ga izračunate, jer algoritam je tajna, ali možete (i morate) da upotrebite program koji služi tome.

– * –

znakovi-15-wide-640px

PREUZMITE PROGRAM OVDE

Napomena: program koristite na sopstvenu odgovornost, što je manji problem. Veći problem je u tome što ste i dalje odgovorni za tačnost utvrđivanja nadznaka. Ali tu nema pomoći, kažem vam po stoti put.

znakovi-15-wide-640px

– * –

Verujem da nećete imati problema da upotrebite program, dovoljno je intuitivan: izaberite nadznak, unesite datum rođenja i to je to. Ako imate pitanja o radu programa, postavite ih u komentaru i neko će već odgovoriti.

A zašto je algoritam tajna, biće vam objašnjeno jednog dana koji nije tako blizu.

Sutra se bavimo dvema dimenzijama kojima grupišemo znakove. Time ulazimo u tipizaciju horoskopa: saznaćete da šabloni ipak postoje.

Nastaviće se…

Život, u njemu i oko njega

“…život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa,
a ipak traje i stoji čvrsto…”
Ivo Andrić

Život – pojava, fenomen, činjenica – svesni smo ga, ali ga ne možemo definisati. Naša vrsta pasionirano traga za shvatanjem svega vidljivog i nevidljivog, meri i određuje, opisuje i analizira, ali je život nekako izmakao strogoj definiciji.

Filozofi, biolozi, lekari, fizičari, Marfi, pisci… i svi drugi imaju svoje sopstvene pojmove o životu, a ja vam predlažem jednu muzičku opservaciju na istu temu. I ne razmišljajte. Uživajte. Istražujte. I pevajte (ako umete).


Edgar Alan Po: Život i delo umetnika

Pa eto, bogojavljenje… Kosmičkom koincidencijom, na današnji dan pre tačno 202 godine, rodio se veliki pesnik i pisac; ali Google sad nema vremena da pravi doodle kojim će da obeleži taj datum.

Edgar Alan Po (1809 - 1849)Edgar Alan Po se rodio u Bostonu 19. januara 1809. godine. Živeo je burnim i čudnim životom, jer ga je sudbina bacakala od nemila do nedraga.  Čak i njegova smrt, posle svega četrdeset godina života, obavijena je velom misterije koja kao da dolazi pravo iz njegovog opusa.

Za relativno kratko vreme koliko se bavio spisateljstvom (aktivno je pisao od svoje 26. godine života), Po je napisao mnogo sjajnih pesama, gomilu fenomenalnih pripovedaka i nekoliko obimnijih dela, među kojima je avanturistički roman “Avanture Artura Gordona Pima” najpoznatiji. Među ljubiteljima njegovog dela pronaći ćete razne tvrdnje o tome u čemu je bio najbolji: po nekima, to je poezija, drugi će podsetiti na njegove sjajne kriminalističke priče (“Ukradeno pismo” se smatra jednom od najboljih detektivskih priča na engleskom jeziku). Jedino oko čega će se većina slaže: mračnjaštvo i morbidnost koje je Po ispoljavao u svojim delima, pogotovo u poeziji, neprekidno su na granici podnošljivog.

Edgar Alan Po ostaje u fokusu stalnog interesovanja zbog dva dela koja se danas smatraju nezaobilaznim delom svetske književne baštine. Jedno delo je poema “Gavran”, koja vam je predstavljena na stranicama Suštine pasijansa (overite osamnaest linkova u zoni komentara, to su strofe), sve sa grafikama Gistava Dorea (uzgred, čiji radovi izgledaju kao da su dva umetnika bili braća blizanci). Drugo čuveno delo je “Anabel Li”, tragična ljubavna pesma koju je napisao po smrti svoje supruge.

Vašoj pažnji posebno preporučujem priče “Crni mačak” i “Pad kuće Ušer” i već pomenutu “Ukradeno pismo”. A ako ste spremni da iskušate svoju sposobnost slušanja dobrog engleskog jezika, obavezno pogledajte TV film “An Evening with Edgar Allan Poe” u kojoj fenomenalni Vincent Price pokazuje publici kakvog je kova kao glumac i tumač Poove proze. A na jutjubu ima još toga.

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po: Život i delo umetnika”

Isak Njutn po prvi put među Srbima III

A sad da vidimo šta Njutn nije rekao i zašto…

Blago i bez prolivanja krvi: Đordano BrunoDruštveni trenutak u kome su Principi objavljeni bio je nepovoljan po nauku. Još uvek je bilo sveže sećanje na Đordana Bruna, koji je 1600. godine završio na lomači, Keplerovu samocenzuru zbog koje su otkrića istinskih putanja planeta objavljena posle njegove smrti, kao i na mučnu sudbinu Galileja, koji je tek odricanjem, od za njega očiglednog, uspeo da sa lomače utekne u doživotno intelektualno progonstvo. Oseća se pritisak religijske histerije i u tekstu Principa. Pošto je u prve dve celine knjige doterao cara do duvara i neumoljivo dokazao da se Zemlja vrti oko Sunca, u trećoj celini Njutn neočekivano daje sledeću hipotezu: „Centar sistema sveta je nepokretan. Ovo je priznato od strane svih, iako neki tvrde da se Zemlja nalazi u tom centru, a neki – Sunce.“ A na samom kraju knjige, tokom razmatranja uzroka gravitacije, sledi rezolutan stav: „Ja ne sastavljam hipoteze, a sve ono što nije izvedeno iz fenomena trebalo bi nazvati hipotezama“.

Nastavite sa čitanjem… “Isak Njutn po prvi put među Srbima III”

Tako se to radi: Istanbul

Ukoliko malo razmislite, onda shvatite da uopšte nije tako glupo imati HD video u fotoaparatu. Ukoliko znate sa videom, ne mlatarate svaki kadar u svakom pravcu, nego imate mirnu ruku i držite kameru statičnom, onda ima dijaloga sa pameću. No, prava stvar bi bila u tome da napravite amalgam fotografije i videa i da to spakujete u jedan ili više kratkih video-klipova. Za vrlo dobre rezultate je potrebna malo bolja oprema, malo više znanja i malo više vremena u postprodukciji, ali moglo bi da se isplati.

Sledeći video će vam dati ideju o čemu ja to pričam i šta mislim. Ovaj prikaz Istanbula je napravila nevelika ekipa vrhunskih profesionalaca tokom terenskog testiranja sledećeg najboljeg digitalnog fotoaparata na tržištu (Nikon D4), pa se ne nadajte takvom rezultatu. Ali, svejedno: konceptualno gledano, svako bi mogao da napravi nešto poput ovog, i to u HD rezoluciji. Preporučujem pregled preko celog ekrana. Uživajte.

Spektakularno!

Iz raznih razloga, izjalovio nam se plan da Novu godinu provedemo u Istanbulu; taj plan ostaje na snazi do ispunjenja. I don't know smile A posle gledanja ovog fenomenalnog filma, možete misliti kako sam se osećao… Ne, ne možete.

Fotografija dana, 18. januar 2012

Kad se desi dan u kome nema raspoloženja za neku akciju, onda se dohvatim prvog što ugledam oko sebe a da je zgodno za slikanje.

Ako ste se ikad zapitali kako to izgleda nametnuti sebi neku atipičnu svakodnevnu obavezu, reći ću vam: ponekad izgleda kao najgori kuluk. To su neke kratke faze, najčešće uslovljene radnim danom koji me je preopteretio ili, prosto, raspoloženjem koje ne odgovara onom koje je potrebno za miran rad sa fotoaparatom u rukama.

Međutim, nešto čudno se dogodi svaki put (zapravo, to nekoliko puta koliko sam prepoznao loše raspoloženje). Odavno sam naučio na onaj trik “ako ne znaš šta ćeš, samo uzmi fotoaparat u ruke, nešto će se već pojaviti”. I to se, takođe, empirijski pokazalo kao tačno; valja slušati iskusne. A kao krajnji rezultat, dok završim sesiju, ma koliko kratka ona bila (poput pet ekspozicija za oko tri minuta, kao ovog puta), meni se raspoloženje popravi. Izgleda da razmišljanje o fotografiji i bavljenje njome, od pripreme i izbora parametara do odlučivanja o načinu konačne obrade, prija mojim sinapsama. Smiruje me, odvraća me od razmišljanja o glupostima. Terapeutsko dejstvo, moglo bi se reći.

I tako, dok sam snimio makro sa motivom na mojem najstarijem kačketu, dan je postao bolji nego što je bio pre toga. Pa ja sam zmaj! Ninja

Seća li se ko ovog logotipa? Pripadao je jednoj firmi koja se bavila hardverom, softverom i inženjeringom informacionih sistema. Sarađivao sam sa njima dok se nisu pretvorili u nešto što mi više nije bilo po volji. Nije posle toga ta firma ni izdržala dugo… Ali, nema veze. Drugari su me posle zezali da je taj natpis pravi za mene; tih godina me je bio glas da mogu da rešim svaki problem sa hardverom i softverom; a ja, budala, zaista sam to i pokušavao. Posle sam nabavio neke druge kačkete, a ovaj prestao da nosim, da ne privlačim toliku pažnju.

I tako, tokom rane večeri, naspelo mi da uslikam zmaja i prisetim se te priče s polovine devedesetih. U međuvremenu, konac se vidi dobro i na ovoj, umanjenoj slici. Drugim rečima, mišn akomplišd. Hot smile