Da mi je neko rekao da ću imati trapezasti monitor…. Monitor, rekao sam, ne sliku na monitoru…
Užas. Strava i užas na Svetog Jovana.
Pre nedelju dana, bili smo u Novom Sadu (beše i ona fotka sa sedmog sprata na Limanu 4), a tad nisam komentarisao da je razlog puta bila poseta oftalmologu. Došlo vreme za nove cvikere, jer se dalje nije moglo sa starim. I prepiše mi doktorka baš novo – sa običnog plusa na cilindre, a pride su i razdvojene dioptrije za daleko i blizu, što je novo za mene.
Cvikeri su stigli u petak predveče, a u času kad ovo pišem, imam već oko pet sati staža sa novim cvikerima za blizu, um… za rad. Vidim potpuno bistro, što se nije desilo odavno. A vidim i sa distorzijom geometrije vida, što se nije desilo nikad. U ovom času, moj 22-inčni monitor izgleda trapezasto. I to poprilično: otprilike, rekao bih da je gornja ivica kraća od donje za 8 cm, možda i više. Kako pomerim glavu, tako vertikala ide za mojim pogledom, a već na 15° od centra, vertikala nije vertikala. Kako ću sad ispravljati distorzije na fotografijama, nemam blagog pojma.
Možda mozak ispravi posle nekog vremena. Ima li koga da nosi cilindrična sočiva na cvikerima? Je li to normalno? Dodatni problem je i u tome što cvikeri za daleko očigledno funkcionišu drugačije i biće belaja ako se budem navikao na jedno više nego na drugo. A kako li će da izgleda vožnja sa tim cvikerma, tek ću da vidim sutra.
Fotka dana je samo dnevnička ilustracija, da se posle setim dana kad sam napustio koncept vertikalnih linija u svom pogledu. Trapezasti prozor Live Writera na trapezastom monitoru, eh. Mišn abolišd. 
“Nisam ginekolog, ali mogu da pogledam” ili “kad se * mašinac petlja u oftalmologiju.”
Čuo si za pinhole naočare? 😎
Jednostavnost koršćenja i logike njihove f-je ulivaju veru u uspeh.
Drugar (dugogodišnji šećeraš) ima pozitivna iskustva. Hm?
* – pridev po volji