Od toliko neba panonskog, ja ga tako retko ubacim u stakalce. Danas je bio pravi dan za tako nešto.
Napravili smo krug po prodavnicama, subotnja nabavka je obavljena. I kao da sam znao, ponesem fotoaparat sa sobom. Pomislih, dan je lep, možda se posreći neki dobar ugao.
I posrećio se. Kada smo završili u onom hipermarketu na jugoistočnoj periferiji grada, pade mi pogled na kutak sa ljuljaškama i klackalicama za decu upriličenim u kraj parkinga. Nikad tamo nisam video nikakvu decu (što ne znači da ih nema), pa ni danas, ali sam uspeo da saberem dva i dva u odnosu na vrlo svetlo nebo. I tako…
Pa eto, kad već nema zime, neka bar ima boja na sunčanom popodnevu. Lako ćemo sa zimom, daleko je april.
Mišn veri akomplišd. 