Plagijat monumentalnih razmera, sve sa iskrivljenom fabulom i drugačijim krajem. I to iz moje tastature.

E, pa došlo je doba da otkrijem ovo. Ama, ne samo da otkrijem, nego i da podelim sa vama. Najpre jedna priča, bitna je. Štaviše, u njoj se krije kompletan motiv za to što se desilo tog proleća pre nešto manje od četrnaest godina.

– * –

U proleće 1998. godine, dolazi mi u kancelariju, u firmi u kojoj sam tada radio, jedna gospođa koju sam znao iz viđenja. Ljilja, nekakav aktivista po nekim lokalnim NVO sranjima. Moja koleginica iz kancelarije, njena dalja drugarica i veza u tom susretu, nije mi najavila da će ova doći da me potraži, a kamoli zašto.

– Čujem da držiš Tolkina u malom prstu. Je li istina da si pročitao „Gospodara prstenova“ triput?

– Nije istina. Pročitao sam pet puta.

– Aha. A roman „Hobit“ poznaješ?

– (zeeeeev!)

– Imam ovde dramaturgiju „Hobita“ koja treba da se preradi. A Bilja mi je rekla da si radio dobre dramaturgije nekih tekstova još pre petnaest godina.

– Pre petnaest godina… Uh, jeste. I Bilja je to zaista videla. Nešto malo smo iskoristili u “Kaktusu” (alternativna dramska grupa iz Kikinde, bavio sam se tamo kao srednjoškolac, prim. Grba). Da čujem, kakva prerada?

– Ovo sam dobila iz beogradskog pozorišta „Boško Buha“. Imam dečiju grupu, uglavnom predškolci, ima i nekoliko osnovaca iz nižih razreda. Ova dramaturgija treba da se preradi tako da bude primerena malim glumcima, produkciji bez novca i… I ako može da bude kraj bez smrti.

– Ne može bez smrti. Torin Hrastoštit pogine i to je to; sam je to tražio, kao da je Srbin. Budala, ako mene pitaš. Ali misija je ispunjena, a priča mora da se poštuje.

– Pa dobro, neka ode nekuda, neka se povuče negde, neka ode u mrak, simbolika je dovoljna. Deca iz publike su plakala u „Buhi“ kad je Torin poginuo i hoću da se to promeni.

– Ajd… Smisliću nešto.

– Znači… Hoćeš da uradiš?

– Hoću. Zvuči zanimljivo.

– E, srce si. Ali, ne mogu da ti platim. Mogu da stavim tvoju ćerku u glumačku podelu.

– I to da bude Bombur.

– Može Bombur.

– Kako ćemo Šmauga?

– Mislila sam da se napravi velika glava od papira, da leži na ivici pozornice, ostalo ćemo svetlom i senkama. Glas sa trake.

– A Bilbo u toj sceni? Živ glumac?

– Isto snimak. Pa Bilbo je svakako nevidljiv u toj sceni.

– Aha. Malo komplikovano za izvedbu, a? Uz sva potrebna svetla i kulise.

– Ubrzaj razgovor. A svetla ćemo nekako rešiti, znaju ovi momci u pozorištu.

– Pa dobro. Daj mi nekoliko dana da razmislim i napravim kostur izmene. Disketu imaš?

Nije imala disketu. Morao sam sve da prekucam. Neću da kažem, pomoglo je da skratim. Da jako skratim.

Spremili su sve scene na jedvite jade. Taman su dečica naučila tekst, kad je došao raspust, pa su do septembra sve zaboravili. Ali, obnovili su tokom nekoliko probi. Trebalo je da održe premijeru početkom oktobra 1998. i da gostuju u Obrenovcu potkraj oktobra. Ali, onda se navukoše tmasti oblaci jer je Šmaug počeo da preti posle neuspeha u Rambujeu. Ekipa se raspala očas posla, kao da je nikad nije ni bilo. I to je tako ostalo u limbu.

Zauvek.

– * –

Konačnu verziju te dramaturgije, par puta prerađene u sitnicama, videćete u devet nastavaka na Suštini pasijansa, počev od srede. Ritam objavljivanja će biti spor, ne više od dve scene nedeljno.

E, sad pitanja za vas.

Koliko je takav pristup primeren – ili, bolje reći, neprimeren – poštovanju originalnog dela? Meni sve ono što beše razlog izmene sad deluje kao hrpa izgovora. Načelo je možda i bilo plemenito; izvedba bi bila trivijalna, deci bi bilo lepo i to je to.

A onda – šta ako je polazni materijal bio ukraden? Ja ne znam i ne mogu da znam da li je ona prva dramaturgija zaista dobijena iz „Boška Buhe“ ili je maznuta ispod žita. U potonjem slučaju, bilo bi blesavo da provociram. Mada, izmene su drastične – nije ostala ni trećina originalnog teksta. Ipak, i ono što je ostalo je de facto tuđa dramaturgija, koju sam ja uz mnogo rada makazama i gumicom iskrivio do balčaka. U tom svetlu, grešim li što sam odlučio da objavim tekst?

Na stranu brojne izmene u fabuli: i dalje ne znam koliko je primerena devijacija koju sam izveo na samom kraju. Ako ste čitali „Hobita“, znate da je finale štogod kompleksnije; bilo bi to na svaki način neizvodljivo za te mališane. Ali opet – da li će scena ispasti surogat ili ono što predlažem kao izmenu ipak ima poentu?

Da ne pričam o potpuno preskočenim scenama – ona u Beornovoj kući je izbačena, a ona u Elrondovoj kući je svedena na ekvivalent jedne s nogu u drumskoj kafani. Tu nemam dilema, moralo je tako da bi bilo ikako… Doduše, na kraju nije bilo nikako.

Kraj sam ostavio namerno šupljim, više se ne priča o zlatu da bi neka deca i uspela da skontaju šta je pravo blago u ovoj priči. Tada je to bilo primereno, Ljilja je bila zadovoljna, deca su razumela scene. Obaška, gledali su me netremice kad sam im posle proba objašnjavao neke veze i vezice u Tolkinovom Srednjem svetu. Sad, iz ove perspektive, deluje mi pomalo naivno. Pitam se, pitam se.

Progonilo me je kao tema otkad sam pokrenuo Suštinu pasijansa i taj mentalni svrab je glavni razlog što sam odlučio da ovo objavim.

Šta mislite?

– * –

Kako god, evo trejlera. Tekstualnog. Paz’ da ne bih sad i video klipove pravio.

– * –

HOBIT

ili

“Tamo i natrag”

Priča o potrazi za pravim blagom

 

Prva scena: Neočekivani gosti

Gandalf se upoznaje sa Bilbom. Patuljci dolaze kod Bilba u kuću i objavljuju svoju nameru. Polazak na put.

Druga scena: Džinovi

Džinovi hvataju Bilba dok ih ovaj potkrada, ali stiže zora i oni se skamene.

Treća scena: Zagonetke u tami

Bilbo pronalazi Prsten. Susret i zagonetanje sa Golumom.

Četvrta scena: Kod vilenjaka Elronda u poslednjoj domaćinskoj kući

Elrond pregleda mačeve i čita rune. Bilbo objavljuje posedovanje Prstena. Gandalf odlazi. Elrondov savet.

Peta scena: Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći

Kroz Mrku šumu. Vilenjaci zarobljavaju patuljke. Bilbo ih spasava u buradima.

Šesta scena: Obijač u akciji

Pred Samotnom planinom. Otkriva se tajni prolaz. Bilbo prvi put silazi u pećinu.

Sedma scena: Susret sa Šmaugom

Bilbo ponovo u pećini. Razgovara sa Šmaugom i razljućuje ga. Šmaug kreće na Jezergrad.

Osma scena: Navlače se tmurni oblaci

Dolazi Gandalf. Objavljuje pad Šmauga i dolazak ljudi. Patuljci ulaze u planinu i pripremaju odbranu.

Deveta scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji

Dolaze ljudi, Torin ih otera. Bilbo iznosi Svetokamen. Torin ostaje sam. Tužni rastanak prijatelja.

– * –

Prva scena: u sredu u devet uveče pet popodne.

$#$