Valexova isplata govori istinu, ali ne baš celu…
Dan preseljenja na Novi Beograd se bližio, te rešavam da par sati odvojim za upoznavanje sa bratskim Zemunom. Imam i formalni razlog: rečeno mi je da u Zemunu postoji roletnar, u Bežanijskoj ulici. Naoružan fotografskim pamćenjem PlanPlus mape (iste one u koju još uvek nije ucrtan legendarni most na Adi, arhitektonsko čudo što zasija u Novoj Godini), krećem u potragu. Željena ulica je jednosmerna, pa u nju moram da uđem iz Zemuna, i to iz ulice Glavne, ili Glavne ulice, ili glavne ulice (poučno ime, koje dovoljno govori o Zemunu i zainteresovanosti njegovih žitelja za aktivan suživot sa ostatkom sveta). Uspevam nekako da se uguram u pravi smer, parkiram se i krećem u pešačku potragu. Roletnara ni od korova. “E da, bila je tu jedna roletnarska radnja, ali sada je tu apoteka”, kaže simpatična gospođa iz krojačke radnje. “Pa niste valjda očekivali da nađete roletnara u nekoj radnji?”, pita me čovek koji sedi za pisaćom mašinom, u knjigovezačkoj radnji. Ne izdržavam, pa šaljem istinu u nos: “Jutros kada sam seo u kola nisam očekivao ni da ću videti olovna slova.” Dižem ruke, sedam u kola. Startujem automobil i tada shvatam da nemam fotografsko pamćenje, i da je zapravo to bio razlog što sam nekada imao štampač.
Nezgodacija sa ulicama je činjenica da se one pre ili kasnije završavaju nekom raskrsnicom. U slučaju zemunske Bežanijske ulice, raskrsnica izgleda zanimljivo: desno je široka i lepa ulica misterioznog naziva Prilaz, a levo je usko malo parčence asfalta oblika teže šikane. Hajde desno, nema veze. Pravo. Hm, semafor. Desno. Pravo. Levo. Pravo. Pravo. Stoj.
Na sledećoj fotografiji prikazano je šta sam video kada sam stao.
Fantastično. Trebalo je pet minuta vožnje da iz betonskog okruženja i solitera od dvadeset spratova dođem na kraj sveta. Slučajni prolaznik sa fotografije mi je pomogao: trebalo je da nađem nekakvu ulicu Marije Bursać i sve će biti u redu. Našao sam je; vozio sam se unaokolo, kad ono:
Fantastično. Trebalo je pet minuta vožnje da sa kraja sveta dođem na kraj sveta.
I tako, zaključak je brutalno jasan: Flat Earth Society treba rasformirati. Svet je zaista i mali i okrugao.