Retroaktivna nadoknada, kao što sam i najavio…
Razlog za kašnjenje fotografija je moj dvodnevni boravak u Beogradu. Nakupilo se raznih poslova, morao sam da sretnem neke ljude koje odavno nisam video, valjalo je postići. Aparat sve vreme uz mene, čak i poslom. No: prvi utisak dok sam čekao kolegu da me pokupi beše prisećanje zašto sam svojevremeno odbio da dođem na posao u Beograd.
U tom gradu nema ko da poludi. Imao sam ideju da uhvatim gužvu u svoj kadar; nadam se da sam uspeo. Čisto podatka radi: mogao sam da napravim dvadeset takvih fotki za pet minuta, pa da biram šta ću. No, nije mi se ostajalo na tom mestu dugo.
Presuda: mišn akomplišd. 
Nije bilo teško. Našao sam nekakav drveni stub koji kao da je po meri pravljen, jedva da sam se malo sagnuo da gledam kroz tražilo kad sam spustio fotoaparat na njega. Dao sam prednost ekspoziciji, postavio je na 0,2 sekunde, taman da dobijem mrlju koju sam hteo (desni autobus se jedini kretao u tom trenutku) i to je bilo to, očas posla. U postprodukciji, radio je Color Efex Pro, kojim sam isterao detalje na površinu i malo pojačao boje da naglasim zlatni sat, što je u onom urbanom sivilu teško uhvatiti.
Dobro pamtim: to fotkanje mi je popravilo raspoloženje.