Jeste ovo zapravo snimljeno sedamnaestog, ali beše već prošla ponoć…
Može biti, setićete se da sam nedavno imao fotku dana snimljenu u ćumezu legendarnog imena “Mojo club” u Senti. Tamo pre četiri nedelje beše održana promocija knjige “Umetnost pobune” Ivana Ivačkovića, a posle je nastupio bend Pro Rock Angels, The Rolling Stones tribute band, sa kojima je i Ivan odsvirao nekoliko numera. Karavan se preselio u Kikindu: u subotu uveče, promocija je održana u Kikindi, sve sa svirkom rečenog benda. I beše baš dobro.
Sad, znate kako: lagao bih k’o pas kad bih rekao da sam, eto, baš hteo da fotka ovako ispadne. Istina glasi da mi je ta čaša bila na putu dok sam slikao scenu iz svog krila (gledajući u ekran da naciljam kadar) i tada nisam ukapirao da je fokus ostao na čaši, a ne na prvom gitaristi. Šta je, tu je, ispade zanimljiv rezultat koji mi je baš po volji.
Presuda: mišn akomplišd, mada nisam kriv za to. 
Fotka je tako ispala u mom nehatu, a baš se potrefla zgodno, jer postoji antiteza fokusa i svetla, pa ispada da ja ovom fotografijom rukujem pogledima posmatrača. Samo još da naučim da lažem i pravim face neshvaćenog umetnika…
Idemo dalje… 