Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Od sve ove praznična nazovi-gužve, zapravo zbog opuštanja, promakla mi je vest da je Patti Page otišla na Neko Bolje Mesto upravo 1. januara. Imala je 85 godina i krajem januara je trebalo da primi nagradu Grammy za životno delo.
Odaću joj poštu deleći sa vama najpoznatiju pesmu koju je otpevala.
A sad, nešto čemu se niste nadali, nešto što će Suštinu pasijansa definitivno zakucati na mapu pripadnika svake hedonističke sekte koji je u stanju da prati ove tekstove. Dame i gospodo: sledi demistifikacija mokrinskog sira.
Donedavno, mokrinski sir se pravio samo u Mokrinu, ali u poslednje vreme ga prave i po Kikindi. Jer znate, nije to baš tako velika tajna – trik je samo u tome da imate čisto mleko, čiste posude, valjano sirište, malo soli i hrabrosti da se petljate sa vrućom smesom i da sve uradite na vreme.
Mi taj sir u poslednje vreme ređe kupujemo. Osim što su se proizvođači malo obezobrazili sa cenom, uto se pokazalo i da im nedostaje osećaj za stalnost kvaliteta. A to je nešto što ne opraštam. Posebno mi nije bila po volji ona baba sa pijace u čijem siru smo sve češće nalazili dlake, pa smo je eliminisali sa spiska dobavljača. A komšinica Mica, sve mi se čini, nešto manje nego pre voli da pravi taj sir, mada je nekada bio izvanredan. Čak sam ga raznosio po Beogradu i Kragujevcu, uz ovacije primalaca.
Ponekad kao da se samo izvede, dok ja samo gledam kako nastaje kombinacija. Prosto se poplašim kako lako to ide.
Mali Robert je pripadnik najmlađe generacije, od onih pojedinaca u koje već sad imam poverenja. Sudbina mu je zadala da odrasta uz četiri jezika koja već razume i služi se. Ne, ne šalim se: mama je Letonka, tata Kikindijanac mađarskog porekla, u kući je engleski prelazni jezik dok mama ne nauči srpski bolje, a mali Robert nema nikakvih problema da komunicira na bilo kom od njih. Večeras mi je rekao: “Look my hat!“, za šta mi Ineta reče da je fraza koju je pokupio u nekom crtaću…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (279): 3. januar 2013.”