Kad sam videla tu sliku, prvo što mi je palo na pamet beše stih “Stresi zvezde k’o dudove” – reče mi Jasna večeras, u prolazu…
Nisam mogao da odolim: pred vama je još jedna fotka sa šetnje trgom u subotu uveče. Potrefila se, pa moram da je podelim sa vama.
Možda ste se i setili stiha Đorđa Balaševića, beše to u jednom prethodnom životu… Uglavnom, nisam bio sasvim siguran hoću li ikako uspeti da povežem HDR. A onda je u toku obrade počelo da se odmotava, sve do rezultata koji vidite. I šta da vam pričam: može noćna fotka i iz ruke, ako imate čime i znate kako. Čisto beleške radi, bio je to ISO 2500. Izgleda da aparatu prija zima kad radi u visokoj osetljivosti. 
Presuda: mišn akomplišd, sa zvezdicom. 
Ovde perjanicu nosi postprodukcija, jer napravio sam nekoliko zahvata koji su još jače istakli osvetljenost krošnje. Da budem pošten, atmosfera je uhvaćena onako kako se nisam nadao da ću uspeti; nadao sam se makar nekoj monohromatskoj fotografiji u kojoj će tekstura krošnje imati glavnu ulogu. Ipak, glavno na ovoj slici je svetlo, a ne tekstura; i ispade zanimljivo kako zakrčena krošnja nije izazvala utisak pretrpanosti, što se inače često dešava kad na slici postoji tako mnogo sitnih detalja. Ovako nešto neće biti lako da se ponovi.