Dok je Gazda privremeno zauzet drugim stvarima, ponudio sam se da mu pomognem tako što ću preuzeti ovu rubriku na neko vreme… “Može”, reče on, “ali da kačiš svoje fotke”. “Pa dobro”, rekoh ja…
Fotka je nastala krajem juna prošle godine u bečićkom zalivu, negde oko pola 7 izjutra. Video sam ove stubiće dan ranije, i već sam se nameračio da ih uhvatim u jutarnjem zlatnom satu. Izgledali su zanimljivo ovako potopljeni nekoliko metara od obale – verovatno je tu nekada moglo da se pristane, pa su postavljeni kako bi se o njih mogli vezivati čamci, ali izgleda da je globalno otopljavanje učinilo svoje…
S obzirom na to da je dugodnevnica bila tek pre neki dan, izlazak sunca se očekivao nešto pre 5 sati. OK, shvatio sam da će realno izmiliti nešto kasnije, zbog planine na istoku, tako da sam se napenalio negde oko pola 6, i čekao. I čekao. I čekao…
Čekao sam tako čitavih sat vremena, pošto sam očigledno precenio brzinu rotacije Zemlje u odnosu na visinu planine. Elem, to mi je nauk za drugi put – trebalo je da pomoću Google Earth ustanovim moju udaljenost od planine i njenu visinu, a samim time bih pomoću Pitagorine teoreme mogao da izračunam ugao od mene do vrha (38° u konkretnom slučaju), i da pomoću nekog od kalkulatora izračunam kada će Sunce biti pod tim uglom u odnosu na horizont, što je vreme kada će se pojaviti iznad planine i obasjati mi scenu.
No, sada je trebalo i obaviti zadatak zbog kojeg sam ovoliko čekao. Pošto su se stubići nalazili pored dela obale koji je bio ograđen, ništa drugo mi nije preostalo nego da preskačem ogradu. Pošto je bila zdravo visoka, napravio sam pritom poprilično buke, probudivši pritom čuvara koji je žmirkajući izmileo iz obližnje kućice, te se razvio dijalog:
- “A šta to činiš, čoče?” – povika on.
- “Evo krenuo sam da slikam ove stubiće, brzo ću ja, za 3 minuta” – pokušah da ga ubedim ja.
- “No ne može to tako, ovo ti je privatno” – nije se dao on.
- “Molim Vas, ja radim za National Geographic (pritom prevarantski isturajući ranac sa NG logotipom, poklon od Igora), slikam ljepote Crne Gore” – mučki ga slagah.
- “A ako će da izađe u novine, onda dobro, slikaj” – popusti na kraju on.
I tako je nastala fotografija. Ime je nastalo od engleske reči bollard, što je naziv za te stubiće, i hazard, što odražava opasnosti kojima sam se izložio da bih je napravio.