Još od omaža prošlogodišnjem Nišvilu nismo imali acid jazz na ovim stranama…
Stvar je obrada istoimene instrumentalne kompozicije koju je komponovao Ronnie Laws polovinom 70-ih.
O grupi Incognito ne treba posebno da držim slovo, sada malo-malo pa svrate u ove krajeve (2006. su bili čak tri puta – polovinom maja u SKC-u, u avgustu na Nišvilu i za Novu godinu ispred Skupštine). No, onaj prvi koncert ostao mi je u posebnom sećanju…
Naime, bila je to ’95. godina. Nepravedne i ničim izazvane sankcije tek što su ukinute, a mi svi željni dobre žive muzike posle višegodišnje suše. Incognito je bila prva velika grupa koja je odmah došla i pošteno otprašila svoje, a mi kao publika smo bili toliko orni i zahvalni, da su članovi benda izjavili da je to bio najbolji koncert koji su održali. Naravno, retko koji bend to danas ne izjavljuje na svim svojim koncertima, ali njihov frontmen, Jean-Paul ‘Bluey’ Maunick je to stvarno i mislio – isto je rekao i u svim intervjuima koje je održao kada se vratio na Ostrvo, kao i u privatnim razgovorima sa kolegama sa londonske klupske scene, tako da je umnogome zaslužan što su se odmah posle njih ovde počela pojavljivati i ostala velika imena.