Većina pesama ima priču. Nekada je priča posebna, specifična za određeno vreme i podneblje, a nekada opšta.
Nekada je sasvim lična.
Ova pesma se, baš, odavno nakačila ne mene, i stala u red da o njoj pišem… A nije mi se dalo. 
Danas, moram!
Sve je počelo odavno, ne sećam se ni koja je godina to bila, pošao sam kod Zoće Pankera, a zastao ispod prozora njegove sobe. Njegova majka je bila, hmmm… malo nervozna, čulo se. Očigledno da je u toku bila porodična rasprava.
– Zakuni se u Džonija! – insistirala je majka.
– Neću! Što da se kunem u Džonija? – tvrdio je pazar Zoća.
– Zato što sam jedino tada sigurna da me ne lažeš! 
Zoća se nije zakleo u Džonija jer ga je spaslo zvono na vratima. Ušao sam praveći se da ništa nisam čuo, a on je izneo nekoliko diskova, tek pristiglih iz Holandije. Na If I Should Fall from Grace with God (1988), treći po redu album grupe The Pogues, odmah sam bacio okce. Novine su pričale da je odličan, meni se prethodni nije toliko svideo koliko su ga hvalili, pa smo odmah krenuli u akciju. Muzika je baš bila utegnuta kako treba i zvučala moćno, a onda smo stigli do današnje pesme, pa smo se navratili na nju još par puta – “Thousands Are Sailing” je ličila na klasičnu irsku pesmu, jednu od onih koje potegneš iz muzičke zaostavštine naroda kome pripadaš kada si bez inspiracije.
Posle mnogo slušanja, jer je postala i ostala moja omiljena pesma iz repertoara Pogsa, obratio sam pažnju i na odličan tekst koji govori o mukama irskih doseljenika na putu za Ameriku. Iznenadio sam se kada sam ukapirao da nije tradicionalna, već ju je napisao gitarista grupe Philip Chevron.
Svoju najveću bitku sa gadnom bolešću Chevron je izgubio 8. oktobra 2013. godine.
Počivaj u miru, Majstore.